Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Zašto uvek stojite u redu koji najsporije napreduje?

Nervozni ste kada morate da čekate u redovima da biste nešto platili ili obavili neki posao? Niko ne voli čekanje u redovima. A opet za nešto čega se toliko gnušamo, u tome se skoro uvek nalazimo. Evo šta da učinite...

Da li ste znali da samo u SAD-u, građani kolektivno provedu oko 37 milijardi sati svake godine čekajući u redovima.

Želite li jutarnju kafu u nekom popularnom kafiću? Čekate u redu. Kupujete namirnice? Skoro uvek ste u redu. Idete u bioskop ili na koncert? Pogađate, opet red.

U Menhetnu, gradu koji nekad izgleda kao jedan veliki, beskrajni red, kompanije pod imenom SOLD iInc. iznajmljuje osobe za čekanje u redovima koje biste radije izbegli. Za prvi sat se plaća 25$, 10$ za svakih 30 minuta posle njega.

Jedan od razloga zbog koji su redovi toliko nepodnošljivi je i to što mislimo da ih možemo pobediti. Mora postojati način, govorimo sebi.

Setite se, recimo, kada ste poslednji put bili u većem supermarketu i kada ste bili suočeni sa nekoliko redova za različite načine plaćanja. Da li ste kao i većina ljudi  proučavali svaki od njih kako biste videli koji najbrže napreduje?

Na koji način možemo da skratimo stajanje u redovima?

Den Mejer, bivši profesor matematike iz srednje škole i trenutno Akademski direktor pri Desmos-u (onlajn grafikonskom kalkulatoru), je razvio teoriju odabira najkraćeg reda u supermarketu ili megamarketu.

Ovo nam savetuje matematika

Šta je prvo što vidite kada odmeravate osobu koja je ispred Vas u redu? Koliko stvari je kupila.

„Svaki predmet u nečijoj korpi ili kolicima ima prosečno vreme koje je povezano sa njime,“ kaže Mejer. I to vreme vredi oko 3 sekunde po predmetu. Ali šta je sa brojem ljudi u redu? To može imati veći uticaj na to koliko će biti dugo čekanje u redu.

Mejer kaže da za svaku mušteriju morate da uračunate „vreme za zdravo i doviđenja kasirki, plaćanje za kupljene predmete i odlazak iz zone kase. Izmerio sam da to vreme iznosi oko 41 sekundu.“

To je ekvivalent za oko 13 predmeta. Pa kada gledate u redove, trebalo bi da favorizujete redove sa više ljudi u redu, ali sa manje kupljenih stvari u odnosu na one sa manje ljudi koji kupuju više stvari.

Desni ili levi red?

Robert Semjuel, osnivač SOLD-a, stoji u redovima i zarađuje za život i on ima sopstvenu formulu za određivanje koji će od njih biti najbrži.

„Između dva reda, uvek želite onaj levo,“ kaže on. „Većina nas smo dešnjaci i desni red uvek ima tendenciju da bude i najduži. Mi instiktivno idemo desno.“

Takođe, dodaje on, red sa leva, makar oni u restoranima brze hrane, je onaj koji je najdalje od vrata.

Najveći problem sa statističkim proračunima brojki je da su sami po sebi nesavršeni. Ponekad teorije funkcionišu, ponekad i ne. Jer nikada ne možete uračunati momka koji će platiti sićom ili ženu koja želi da plati sa četiri različite platne kartice.

Postoji isuviše mnogo varijabli, isuviše mnogo načina da čak i najsavršeniji sistem može poći stranputicom.

A zašto smo toliko nervozni dok čekamo u redovima?

Možda bismo trebali da probamo nešto drugačije. Možda bismo trebali da se upitamo zašto nas stajanje u redu uopšte čini toliko nerazumljivo nervoznim?

I da, „nerazumljivo“ je prava reč za to. Postali smo kao ljudska bića neverovatno nestrpljivi.

U istraživanju iz 2012. Amherst univerziteta iz Masačusetsa, onlajn korisnici su napuštali video koji se nije učitavao kako treba posle 2 sekunde. Da, samo 2 sekunde! Prosto ne možemo ni da zamislimo poređenje koje bi demonstriralo koliko je suludo napustiti nešto posle 2 sekunde.

U istom istraživanju, skoro polovina tih frustriranih veb korisnika je odustalo posle neverovatnih 10 sekundi.

Da li su redovi toliko loši koliko ih mi smatramo? Ni približno. To je samo u našoj glavi.

Ova situacija Vam je poznata?

Da li ste ikada stajali u redu koji se sporo pomera i neko dođe posle Vas, nađe mesto u drugom redu i njegov red misteriozno počne da brže napreduje?

Da li ste pomislili, „O kakav srećnik, verovatno će biti i uslužen pre mene?“ Ne, pomislili ste, „Ljigavac! Bio sam prvi ovde! Ovo je neviđeno! Zašto se moj red ne pomera!“

Ričard Larson je profesor sa MIT-ja i doživeo je isto ovo iskustvo i istu takvu reakciju.

Tri nedelje kasnije, bio sam još uvek besan,“ kaže on. „I nisam mogao da verujem. Mislio sam, ’Ja sam profesor sa MIT-ja! Zašto dozvoljavam sebi da me to toliko okupira?’ I to me je i zainteresovalo, psihologija čekanja u redu.“

Socijalna pravda za sve

Nema pisanih pravila za čekanje u redu. Postoji iščekivanje socijalne pravde. Prvi došao, prvi je i uslužen i to je zakon. Mogla bi biti čak i zapovest uklesana u kamenu ploču.

„Ništa ne može toliko da nas razljuti kao osećanje da neko ko zaslužuje da bude uslužen prvi, bude preskočen, odnosno da bude uslužena osoba koja je kasnije stala u red,“ tvrdi Larson.

Kako to popraviti? Jednostavno: Shvatanjem da ne možete da utičete na to. I takođe, da ni nije bitno.

Nije bitno što će neko platiti za svoje namirnice nekoliko minuta pre Vas.

Ukoliko se neko ubaci u red i dobije stvar koju ste Vi želeli pre Vas, ni to stvarno nije bitno.

Ipak, ne čine nas redovi nervoznim, nego...

Istraživači sa Dikinson koledža u Pensilvaniji su ispitivali „scenarije povrede reda“ na publici koja je čekala da uđe na koncert grupe U2, 2008. godine. Otkrili su da one koji idu na koncert podjednako iznerviraju osobe koje se ubace u deo reda koji je iza njih – što ne utiče ni na jedan mogući način na njihovu poziciju – baš kao i ona koja se dešavaju ispred njih.

Redovi nas ne čine nervoznim, nego osećaj da redovi ne funkcionišu po principu poštovanja društvene pravde koju zahtevamo, to je ono što nas izluđuje.

Ali postoji rešenje. Neće Vam pomoći da nađete kraći, brži red. Ali bi Vam moglo pomoći da se ne osećate toliko stresiranim.

A zašto nas čekanje u nekim redovima uopšte ne nervira?

Tomas Gilovič 2014. , profesor psihologije sa Univerziteta Kornel – sa još nekoliko kolega psihologa i istraživača – je istraživao zašto neki redovi izazivaju manje srdžbe u odnosu na druge.

Na primer:

  • zašto nemamo problem sa time da čekamo u redu kako bismo dobili sto u prelepom restoranu, ali nas čekanje u redu za plaćanje namirnica ispunjava besom?
  • zašto ljudi rado čekaju satima u redu ispred Diznilenda, ali nekoliko sekundi više ispred bankomata čini da nam krv proključa?

Kako je to Gilovič otkrio, to je zato što više cenimo iskustva nego proizvode.

Čekanje u redu na neko iskustvo nam ne izgleda kao mukotrpan posao. Ne mislimo na čekanje, mislimo na ono što čekamo. I to uzbuđenje donosi radost.

Zaključak

Sledeći put kada budete čekali u redu koji kao da se ne pomera, poigrajte se sa brojkama, i zaključite da li se isplati poći u drugi red gde ćete završiti 36 sekundi ranije. Takođe, možete čuvati svoje mesto i itekako se postarati da niko ko dođe kasnije ne bude uslužen pre Vas.

A šta bi bilo, ako probamo da prebacimo naše misli? Sledeći put kada ste u redu, nemojte misliti na ono što kupujete. Mislite na ono što ćete sa time da uradite.

Usredsredite se na iskustvo koje ćete imati posle tih nekoliko suvišnih minuta nelagode.

Lakše reći nego učiniti? Apsolutno jeste. Ali izbor je na Vama.