Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Zašto prolaskom kroz vrata zaboravljamo po čega smo pošli?

Jeste li ikada ušli u prostoriju i shvatili da nemate pojma šta u njoj radite? To izgleda ovako – dok ste gledali TV ili radili nešto na računaru, poželeli ste da nešto popijete ili prezalogajite. Međutim, pošto ste ušetali u kuhinju, zatičete se kako se pitate zašto ste uopšte došli do nje.

Ovo se dešava dosta često, a evo i zašto...

Efekat vrata

Čuveno zaboravljanje kada prođemo kroz vrata se desila svakom bar jednom. Ali čini se da su naučnici konačno došli do rešenja ove misterije. Ovo zovu „doorway effect“ (u prevodu, efekat vrata), i on suštinski opisuje kako prolazak kroz vrata i ulazak u novu prostoriju dovodi do privremenog gubitka pamćenja.

Koliko god neprijatno ili sramotno to bilo, ovaj efekat možda otkriva nešto vrlo bitno o našim umovima.

Prirodno je pomalo se uplašiti i zabrinuti zato što ste zaboravili nešto na šta ste pomislili samo nekoliko sekundi ranije. Međutim, kada dođe do efekta vrata, većina nas tome ne pridaje značaj, smatra kako smo preokupirani mnogo bitnijim životnim pitanjima da bismo pamtili male stvari.

Iako ovo možda liči na logično objašnjenje, ono nije sasvim tačno. Naša trenutna zaboravnost nam možda više govori o kritičnim osobinama našeg uma.

Priča o 3 radnika

Da bismo bolje shvatili ove različite osobine uma, moramo se osvrnuti na jednostavnu priču.

U njoj žena sreće tri građevinska radnika koji su na pauzi za ručak. Iz ljubaznosti ona ih upita šta rade. Prvi čovek joj kaže „Ja slažem ciglu na ciglu tako što svaku od njih pokrivam slojem maltera.“ Kada postavi isto pitanje drugom čoveku, on odgovara sa „Ja zidam zid.“ Konačno, treći čovek kaže, „Ja gradim zgradu.“

Anegdota nam pomaže da razumemo kako naš mozak opaža različite nivoe zadatka. Izvodimo slične zadatke sa lakoćom, a da ne razmišljamo o svakom koraku. Međutim, kada se suočimo sa neobičnim okolnostima, naš mozak mora da se fokusira na svaki potez koji se ulaže u izvođenje zadatka.

Većina ljudi misli kako je pouka ove priče da bi uvek trebalo da sagledavamo širu sliku. Ali psiholozi kažu da je ključno uvideti kako moramo da mislimo o nekoliko faza projekta ili dela kako bismo ga uspešno završili.

Odgovor trećeg građevinca možda jeste inspirativan, ali on dotle nikada ne bi stigao, a da ne stavlja ciglu na ciglu kako je to opisao prvi zidar.

Prebacivanje pažnje sa jednog na drugi nivo

U našoj svakodnevnici, obavljamo različite zadatke i naša pažnja se prebacuje sa šire slike koju čine naše ambicije i ciljevi, zatim sitniji planovi i strategije i konačno, osnove koje su konkretna dela.

U poznatim i prijatnim situacijama, svoju pažnju usredsređujemo na krajnji cilj, a sve ostalo kao da samo teče od sebe. Pauziramo i obraćamo pažnju na ono što radimo tek onda kada se susretnemo sa nepoznatim tokom dešavanja.

Na primer, iskusan vozač može menjati brzine, kontrolisati žmigavce i upravljati volanom dok priča sa drugim putnicima u automobilu. On ne misli o tim rutinskim potezima sve dok se ne susretne sa neočekivanom situacijom koja zahteva njegovu pažnju na nešto preciznijem nivou. Na primer, stizanje do nezgodnog ukrštanja na kojem mora da prestane da priča i da se usredsredi na vožnju i manevrisanje.

Psiholozi veruju da ovakav način pridavanja pažnje i važnosti pomaže da izvodimo kompleksne zadatke i ponašanja u svakodnevnom životu.

Stoga efekat vrata biva pokrenut onda kada naši umovi prebace našu pažnju sa jednog na drugi nivo.

A da li okolina utiče na zaboravljanje?

Još jedna teorija predlaže pak da ovaj efekat ima neke veze sa našim pamćenjem i našom okolinom.

U prvim danima istraživanja mozga, istraživači su verovali da ljudsko pamćenje čine brojni odeljci, u kojima su iskustva fino složena zauvek tako da im se može pristupiti onda kada to želimo.

Međutim, poslednjih godina smo otkrili koliko je mozak složen i sofisticiran i koliko je sposoban za promenu tokom života.

Nova otkrića sugerišu da su naša sećanja daleko od jasnoća i linearnosti. Umesto toga, ona su epizodična i podeljena na segmente. Šta više, formiranje sećanja takođe varira od osobe do osobe.

Na primer, Vaše sećanje o nekom određenom događaju je vrlo verovatno različito od sećanja na taj isti događaj koje pripada nekog drugoj osobi.

Privremen gubitak pamćenja

Efekat prolaska kroz vrata nam govori da naša sposobnost pamćenja stvari ne počiva jednostavno samo na onome što se desilo, gde/kad se desilo ili koliko smo truda morali uložiti. Već da su neka od naših sećanja raspoloživija, ali i da imaju vrlo kratak rok trajanja.

Ova privremena sećanja ispare kako bi se mogle upiti nove informacije. Istraživanje je pokazalo da prolazak kroz vrata i promena okruženja pokreću isticanje roka kratkoročnog pamćenja.

Dakle, sledeći put kada iskusite efekat prolaska kroz vrata, nemojte sumnjati da se radi o nečemu što ne bi trebalo da se desi!