Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Trčanjem do zdravlja

Želite da živite duže, izgledate mlađe i rizike od ozbiljnih bolesti svedete na minimum? Rešenje je jednostavnije nego što ste mislili. Obrišite prašinu sa patika i pravac napolje - na trčanje!

Trčanje: put zdravlja  

Želite da živite duže, izgledate mlađe i rizike od ozbiljnih bolesti svedete na minimum? Obrišite prašinu sa patika i pravac napolje - na trčanje!

Niko ne spori da je trčanje zdravo. Studija sa Medicinskog fakulteta u Stanfordu se bavila proučavanjem blagodeti ove fizičke aktivnosti, prateći 500 trkača tokom perioda dužeg od dvadeset godina. Ustanovili su da njihovi, sada već vremešni, ispitanici imaju manje poteškoća, širi raspon aktivnosti i da su šansu da umru pre vremena prepolovili za pola, u odnosu na svoje vršnjake koji se nisu bavili trčanjem. Takođe su ustanovili da postoji jasna veza između bavljenja redovnog vežbanja (trčanja, u ovom slučaju) i nižeg nivoa stresa i većeg zadovoljstva u životu

Trčanje: eliksir mladosti i zdravlja?

Po rečima profesora Njutona, osnivača i predavača na Univerzitetu Edith Cowan, “Svaki vid fizičke aktivnosti će Vaše telo učiniti mlađim. Nije bitno da li se bavite teretanom, jogom, pilatesom ili trčanjem. Svaki vid fizičke aktivnosti je različit lek Vašem telu i ima različite prednosti. ”

On dalje tvrdi da "Samim vezivanjem pertli, Vaše telo se priprema za trening koji ste mu pripremili. Povećava se broj otkucaja srca, krv se raspoređuje dalje od sistema za varenje a više ka mišićima i Vaše telo postaje spremno za aktivnosti.”

Nakon što započnete sa trčanjem, i sami osećate prednosti koje se u Vašem telu događaju. Njuton tvrdi:  "Telo radi božanstvene stvari dok trčite. Ono odlučuje kojim mišićima je potrebna krv, pa je tamo premešta, pojačava se lučenje hormona sreće – endorfina, čime se ublažava bol pa možete da trčite duže. Povećavanjem broja otkucaja na 60 do 80 % od maksimalnog broja otkucaja, vi ojačavate srce i činite ga efikasnijim.”

Trčanje je takođe dobro za podizanje imuniteta. “Zamislite da je trčanje isto što i postavljanje creva na slavinu. Kad trčite, stvara se jedan divan sistem ispiranja, koji Vaš limfni sistem čisti od svih bakterija i virusa koje ste usput pokupili”, tvrdi professor Njuton.

Trčanje i dugoročno zdravlje

Po rezultatima istraživanja, čak 70 % populacije Australije se ne bavi fizičkim aktivnostima uopšte ili ne uspeva da isprati preporuku Svetske Zdravstene Organizacije (World Health Organization – WHO) o minimalnom upražnjavanju fizičkih aktivnosti u trajanju od 150 min nedeljno. To je jedan od razloga zašto se stanovništvo ovog kontitenta sve više suočava sa prekomernom gojaznošću, gde mišićna masa drastično opada, a masne naslage, opet drastično, povećavaju svoj procenat.

Ono što zabrinjava stručnjake ove, nekada sportske populacije, je upravo izostanak fizičke aktivnosti uopšte. Po navodima stručnjaka, uzročnik bolesti srca nije preterana gojaznost, već manjak fizičke aktivnosti uopšte. “Osoba može biti preterano gojazna, ali ukoliko nedeljno vežba barem 150 minuta, njen rizik od smrti usled srčanih oboljenja će iznositi trećinu visine rizika kao kod osobe koja je normalne težine ali je fizički neaktivna."

Fizička aktivnost koju australijski stručnjaci predlažu svojim sunarodnicima kao onu koja im za najkraće vremena može doneti najviše blagodeti je trčanje.

"Svaki put kad dotaknete tlo (faza letenja),opterećenje koje Vaše telo oseća je jednako vašoj dvostrukoj ili čak i trostrukoj kilaži. Ovo pozitivno deluje na kosti Vašeg tela, kroz noge, kukove i lumbalni deo deo kičme", tvrdi profesor Njuton.

Kosti, sačinjenjene od malih ćelija, reaguju na promenu sile i za svaki naredni udar te sile vrše prilagođavanje, Ovo stvara električni napon u ćelijama i stimuliše ih da unaprede rad, veličinu i jačinu kostiju. Njuton tvrdi da trčanje ima drugačiji efekat od npr.lekova za osteoporozu, koji hemijski treba da ojačaju, povećaju masu i unaprede koštanu masu. Lekovi, pored toga što truju koštane ćelije, uvećavaju koštanu masu bez ikakvog reda. “Zamislite da na gradilištu cigle slažete bez ikakvog reda i logike, a očekujete da će od tih gomila nastati čvrsta kuća”, slikovito opisuje negativno delovanje lekova profesor Njuton.

Praktično, a ne estetski lepo po svaku cenu

Da bi trčali, neophodno je da imate odgovarajuću opremu. Po tvrdnjama dizajnerke obuće i lekara sportskih povreda, Ane Berd, neophodno je izabrati pravu obuću, koja će biti tačno po meri Vašeg stopala. Lepa obuća će od Vas načiniti elegantnog trkača, ali ukoliko nije napravljena po meri Vašeg stopala ili ukoliko nije podesna za vrstu trčanja kojom se bavite, povrede su osigurane.

Da li je obuća zaista neophodna za trčanje? Koliko god da je u poslednje vreme ponovo popularno, bosonogo trčanje nije za svakoga. Po tvrdnjama A.Berd, ukoliko je osoba iskusni trkač, verovatno neće imati problema da trči bez obuće. Kada osoba trči obuvena, vrši se veći pritisak na petu, u odnosu na osobu koja trči bosonoga. Trčanje bez obuće pritisak postavlja na jagodični deo stopala i prste. Kontakt sa podlogom je češći, pa ukoliko osoba nije naviknuta, može sebi da pričini više štete nego koristi.

Zagrevanje, da ili ne?

"Dajte sebi 5 do 10 minuta da pređete iz stanja mirovanja u stanje jakog treninga, i obrnuto” tvrdi fitnes trener Kris Van Huf. U ovom periodu su najčešće povrede i srčani problemi.

Po preporukama stručnjaka, trčanje ne treba da bude svakodnevna aktivnost. Trčite svakog drugog dana, a između se preporučuje trening u teretani, vožnja biciklom ili plivanje. Ove fizičke aktivnosti “napadaju” druge grupe mišića, čime se mišići i kosti koji su aktivniji pri trčanju odmaraju i oblikuju.