Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Najgluplji horor filmovi koji su dostigli kultni status

Ovi glupi horor filmovi se čak i ne pretvaraju da imaju bilo kakvog kvaliteta pa ni umetničke vrednosti. Možete li to da zamislite? To je jednostavno kao da Vam je neko tražio 400 dinara na poklon samo zato što ste ušli u bioskop … 

Plan 9 from Outer Space (1959)

Iako mu se iz milošte „dive“ kao najgorem filmu svih vremena, P9fOS je zapravo predstavnik oko 80% svih filmova koji su ikada snimljeni. Jeftin, glup i jedva da ima smisla, on je sledeća izjava producenata usmerene ka svima koji su voljni da plate cenu ulaznice: „Naivčine!“

The Killer Shrews (1959)

Psi u kostimima rovki i lutke za ruke koje su uvećane kako bi izgledale džinovski veliko jesu „specijalni efekti“ ovog groznog filma koji i previše vremena troši na razvoj „ljubavne priče“ koja se odvija između dva otrovna ujeda. Naizgled snimljen tokom produženog vikenda , film je uspeo da zgrne dragocene dolare ljudi koji stvarno nisu imali šta bolje da rade nego da ga pogledaju tokom 60-ih godina.

Gamera (1965)

Posle fenomenalnog uspeha jedva nešto bolje Godzilla-e u Japanu i SAD-u, ovaj stravično loš spin je pokušao da namlati novce. I uspeo je. Tako dobro u tome da će velikobudžetski ribut biti objavljen 2017. Nadajmo se da je scenario makar malo bolji.

Cat People (1982)

Ovaj kultni horor klasik dokazuje da svako može snimiti film ukoliko ima hiljadu dolara i kameru koju će uperiti u nekoliko predmeta. Naročito kada se sve što je bitno dešava VAN kadra …

Laserblast (1978)

Uprkos nekim od poznatih i prepoznatljivih likova (Roddy McDowall kao najveće među njima) Laserblast nikada zapravo nije poleteo. Uspeo je pak da izrodi polemiku „Jesu li vanzemaljci dobri ili loši za čovečanstvo“ koja je odvela u mnogo uspešnija filmska ostvarenja 80-ih godina.

Dakle, to bi bilo to što mu ide u prilog. Ali to je, nažalost, sve što je dobro.

Bride of the Monster (1955)

Ovaj film izgleda postoji samo kako bi dokazao da ime iza kog se krije veliki talenat (Bela Lugoši) jeste sve što je potrebno da bi se ostvario profit. Ali uspeva i da pokaže da filmovi B kategorije uspevaju da se provuku sa drastično više okultnog seksa, grozote i užasa nego njihovi savremenici koji su mnogo bolje finansirani.

Prilično „čupava“ radnja za 1955.

Eegah (1962)

Čova kome je preko potrebno brijanje i koji je obučen u kostim Freda Kremenka skoro i uspeva da osvoji devojku ponašajući se kao čudni tinejdžer kada dođe do udvaranja. Trebalo je da je lupi po glavi sa toljagom i da je odvuče u svoju pećinu. To je upravo ono što većina onih koji uspeju da ga odgledaju do kraja oseća.

The Amazing Colossal Man (1957)

Ovde se praktično radi o devedesetominutnom izgovoru da se ožive filmske tehnike forsirane perspektive, jer film suštinski izgleda prilično dobro. Konfuzna priča, užasna gluma i ćelavi lik koji nosi pelene su ono što mu smeta da bi bio malo zanimljivije filmsko ostvarenje.

The Brain That Wouldn’t Die (1962)

Ovaj niskobudžetni klasik se usredsređuje na ženu koja u osnovi sedi u kutiji tako da joj glava viri iznad vodene površine. Kako priča kaže, naučnici pokušavaju ovo zaista da urade u zemljama gde je dozvoljena reanimacija dekapitiranih u eksperimentima. Što je u osnovi svuda osim u SAD-u.

Hobgoblins (1988)

Još jedan izgovor za prodaju igračaka koje današnji „štreberi“ prodaju i sa kojima trguju za neverovatno solidne novčane sume. Hobgoblins je film bez smisla i pati od prejeftinih specijalnih efekata. Ka-čing!

Gremlins (1984)

Praktično je reč o dobroj prilici Stevena Spielberga da unovči brendiranje dobara popularnog filma i zato je ovaj film prilično zloslutan i strašan. Ali, ne na dobar način. Daleko je bolji bio sa E.T.: The Extraterrestrial.