Sve tajne Tabasko sosa

Interesantna istorija Tabasko sosa

Bočica „Tabasco“ sosa, sa svojim klasično oblikovanim staklenim kontejnerom, crvenim čepićem i nalepnicom u obliku dijamanta je verovatno jedna od najprepoznatljivijih namirnica na svetu. Isto se može reći i za njen vatreni sadržaj koji je postao dobro poznat deo mnogih trpeza od kada je prvi put napravljen i plasiran na tržište od strane McIlhenny porodice sredinom 19. veka.

Oko 150 godina kasnije, Tabasko se može naći skoro svuda u svetu. Na stolovima skromnijih i uobičajenijih obroka se koristi kako bi dodao posebnu notu prostijim jelima, poput jaja sa slaninom. U zdanjima poput ekskluzivnih restorana sa finim jelima, ne postoji sveže poslužena ostriga koja bi mogla biti nazvana kompletnom bez daška ovog sosa. A bez nekoliko kapi ovog proizvoda, Bloody Mary koktel, iskreno govoreći, bi bio jednostavno gadan.

Iako nije tako dobro poznata činjenica, sigurni smo, da svako ko čita ovo je makar nekada imao bočicu ovog sosa u svojoj kuhinji, Tabasko ima i fascinantnu istoriju koju ne poznaju ni oni koji ga redovno čuvaju u svojim ostavama.

Pred Vama je nekoliko interesantnih detalja o ovom omiljenom ljutom sosu...

Tabasko je napravljen 1868. godine

Edmund McIlhenny, propali pekar je počeo praviti ljuti sos iz svog zadovoljstva i kako bi obezbedio dodatne prihode nakon Građanskog rata u SAD. Koristio je domaće papričice uzgajane na zemlji svog doma na Ejveri Ajlandu, gde je takođe postojao i rudnik soli. Reč Tabasko, veruje se, dolazi iz meksičkog urođeničkog plemena i znači „mesto gde je vruće i vlažno“.

Porodica i dalje vodi poslove kompanije i trenutni generalni direktor je Paul McIlhenny – četvrta generacija od začetka kompanije.

Tabasko se pravi od posebnih papričica

U početku, sve paprike korišćene pri pripremi Tabaska su uzgajane na Ejveri Ajlendu. Kako je sos bivao sve popularniji tokom godina, kompanija nije mogla da ih uzgoji dovoljno kako bi zadovoljila potražnju za sosom, te je počela sa njihovim uzgojem u mnogim državama Centralne i Južne Amerike kao što su Kolumbija, Gvatemala i Brazil. Danas, deo papričica se uzgaja čak i u Africi. Ali proizvođač i dalje ima kontrolu nad kvalitetom tako što uzgaja seme na teritoriji ostrva, a ona se potom direktno dopremaju njenim farmerima koji ih uzgajaju.

Radnici koji beru papričice dobijaju štapić koji se naziva „le petit bâton rouge“ (prevod, mali crveni štap) i koji je obojen istom crvenom bojom kao što je prebojena i savršeno zrela paprika. On im služi kao uzor za određivanje papričica koje su dovoljno zrele za branje.  

Tabasko leži tri godine u buradima u kojima je bio burbon

Jednom kada su ubrane, papričice se gnječe i mešaju sa soli iz rudnika na Ejveri Ajlendu. Ta smesa koja je deset puta ljuća od gotovog sosa se vraća u Luizijanu, gde se tada stavlja u već korišćenu burad za burbon i ostavlja se da miruje naredne tri godine. Poklopci buradi se zapečate slojem soli, koja očvrsne tokom procesa starenja.

Posle starenja, smesa se isušuje od salamure koja se stvori sa dodavanjem soli, melje kako bi se otklonile prekomerne čvrste materije, a potom se meša sa sirćetom. Dobijena tečnost se potom meša u velikim rezervoarima osam minuta tokom svakog sata. Toliko su je često nekada mešali rukom, a proces potpomaže sjedinjavanju ukusa. Posle 30 dana, radi se još jedno ceđenje posle kog dobijamo tečnost koju svi tako dobro poznajemo.

Fabrika Tabasko sosa proizvede 750.000 bočica svakog dana

Edmund McIlhenny sa svojim poznavanjem bankarstva je bio izvanredno marljiv u vođenju poslovnih knjiga. Posledično, danas znamo tačno koliko bočica je proizveo i prodao od pripravka svojih prvih eksperimentalnih bočica do svoje smrti. Za zapisnik, reč je o nešto manje od 350.000 bočica, što predstavlja skoro polovinu današnje dnevne proizvodnje ljutog sosa u fabrici Tabasko.  

Tabasko se prodaje u preko 160 zemalja sveta

U SAD, najuspešnija tržišta za sos predstavljaju severna i južna Kalifornija. U ostatku sveta, sos se prodaje u preko 160 država ili teritorija, što zahteva štampu etiketa na 22 svetska jezika. Najveće prekookeansko tržište predstavlja Japan, ali Tabasko ima i istorijske veze sa Ujedinjenim Kraljevstvom, gde je prvi put izvezen 1874. godine.

Kraljica Elizabeta, kraljica majka, je volela da pospe nekoliko kapi sosa na svoje koktele škampa i 2009. godine kompanija McIlhenny je dobila i prestižnu kraljevsku nagradu od Njenog Visočanstva Kraljice Elizabete II.