Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Stvari koje čine muškarce srećnim

Da li postoji formula za sreću, naročito ona koja bi bila naučno i statistički potkrepljena? Uz pomoć skorašnjih otkrića izgleda da ona stvarno i postoji. I bez daljnjeg blebetanja, predstavljamo Vam 10 „naj“ stvari koje muškarce čine srećnim.

Za sreću svakog muškarca je dovoljno ovih 10 stvari

Da li postoji formula za sreću, naročito ona koja bi bila naučno i statistički potkrepljena? Uz pomoć skorašnjih otkrića izgleda da ona stvarno i postoji. I bez daljnjeg blebetanja, predstavljamo Vam 10 „naj“ stvari koje muškarce čine srećnim.

Biti bogat

Svi mi želimo da budemo bogati. Ali to zapravo nije ključ do sreće. Ključ se krije u tome da budemo bogatiji od svih ostalih koje poznajemo. Zvuči okrutno, ali je naučno dokazano.

Prema Robertu Frenku, profesoru ekonomije sa Univerziteta Kornel, više nam je stalo do toga koliko drugi ljudi zarađuju nego koliko mi sami zarađujemo. Povećanje plate nam pruža vrlo malo sreće ukoliko naš platni razred ostaje isti kao što je i bio pre samog porasta primanja.

Drugim rečima, za našu sreću je bolje da budemo krupna riba u malenom jezeru.

Seks

Ovo verovatno nije nikakvo iznenađenje za mnoge ljude, ali seks se uveliko dovodi u vezu sa srećom. Dvojica ekonomista iz Ujedinjenog Kraljevstva, Dejvid Blenšflover i Endru Ozvalid, su sproveli statističko istraživanje o odnosu između sreće ljudi i njihovih seksualnih aktivnosti na teritoriji SAD-a.

Otkrili su da ljudi koji imaju redovan seks (tj. četiri ili više puta nedeljno) spadaju u grupu najsrećnijih Amerikanaca. Muškarci takođe uživaju u seksu i nešto više nego žene, a seks donosi više sreće onima koji su visoko obrazovani nego onima koji su manje obrazovani.

Sve u svemu, njihovi rezultati sugerišu da seks ljude čini srećnima. Ili to ili srećniji ljudi imaju više seksa. Vrlo je verovatno pak da su obe izjave potpuno validne.

Biti mlad (biti star)

Poput prirodnog zakona koji je van naših mogućnosti kontrole, to što smo mladi (i stari) je veoma bitno za našu sreću. Postoje čvrsti dokazi da je sreća širom naše planete oblika slova U. To jest, uzevši da su neki drugi činioci konstantni, naš nivo sreće se meri kao visok obično onda kada smo mladi.

Potom taj nivo poprima tok jednog postepenog pada kako starimo i doživljava minimum negde sredinom naših četrdesetih godina, pre nego što ponovo počne da se penje.

Obrnuto takođe važi za depresiju. Učestalost njene pojave je na vrhuncu tokom četrdesetih godina života. Naučnici iz oblasti socijalnih nauka ovo nazivaju nelinearnim odnosom između starosne dobi i subjektivnog blagostanja. Mi to najčešće nazivamo krizom srednjih godina.

Živeti blizu posla

Ovo otkriće je proisteklo iz istraživanja o nezadovoljstvu, a ne o sreći. Prema švajcarskim ekonomistima Brunu Freju i Aloisu Štuceru, vreme koje provodimo u svakodnevnom putu do posla i nazad nam nanosi daleko više stresa nego što to mislimo.

Ono je takođe neka vrsta mentalnog tereta koji teško da može biti kompenzovan povećanjem plate zato što radimo toliko daleko od kuće. Oni su otkrili da, u slučaju Nemačke populacije, kako bi u potpunosti bila nadoknađena obaveza da se putuje 23 minuta (samo u jednom pravcu) u odnosu na situaciju gde uopšte ne morate putovati, ljudima morate povećavati platu na mesečnom nivou za 335 dolara ili za oko 19% od vrednosti njihove mesečne plate.

To je enormno velika suma novca. No, tu nije kraj, postoje takođe i dokazi da dnevno putovanje do posla i nazad utiče i na druge članove porodice – i to na loš način.

Brak

Sada je dokazano da je stupanje u brak jedan od glavnih razloga za sreću. Za početak, brak muškarcima omogućava godine zdravog života. Tipičan oženjeni muškarac ima 9% manji rizik od umiranja u poređenju sa neženjom.

Oženjeni muškarci su takođe znatno srećniji od onih koji nisu oženjeni, koji žive u zajednicama, koji su razvedeni ili udovci. Ništa manje bitno, trebali bi da napomenemo da veći deo ovog „udara“ sreće postoji zahvaljujući prvoj godini braka. Tada se adaptiramo na brak prilično brzo (u smislu da se naša sreća vraća na prvobitni nivo od pre samog braka) i ovo se obično dešava u prvih nekoliko godina pošto kažemo „Da.“

Volontiranje

Biti u mogućnosti da se pomogne drugima ili se osećati kao deo zajednice su dokazani načini za pozitivniji, srećniji život. Na primer, ekonomisti Stiven Mejer i Alois Štucer su dokazali da su volonteri značajno zadovoljniji svojim životom nego oni koji ne volontiraju.

Takođe je dokazano, od strane sociologa Roberta Patnama sa Harvarda, autora knjige "Kuglati se sam", da su ljudi koji su članovi lokalnih organizacija ili nekih drugih društvenih grupa i najsrećniji u Americi. Stoga, nijedan čovek ne bi trebao biti ostrvo – ne, kada govorimo o našoj sreći.

Posao koji volite, bez obzira na platu

Koliko god ponavljali nikada nije na odmet reći da novac ne može da kupi sreću. A sa druge strane, raditi posao koji volite, bez obzira na to koliko je on isplativ predstavlja verovatno jednu od najbitnijih komponenti srećnijeg života.

Prema psihologu Mihalju Čikženmihaljiju to što obavljate posao koji volite u čestim intervalima prouzrokuje stanje svesti koje se naziva tokom, tok predstavlja oblik skoncentrisanosti kojeg odlikuje apsolutna apsorpcija od strane aktivnosti kojoj ste se posvetili.

A kada smo u ovom stanju, uobičajeno za nas je i da se osećamo snažno, budno, da imamo nemerljivu kontrolu nad stvarima i da smo istinski zadovoljni sa sobom. Sve ove stvari pojedinačno ili zajedno, novac nikako ne može kupiti.

Srećan partner

Jedan od ključeva za srećan bračni život je i srećan bračni partner. Iako je istina da srećni ljudi pokazuju tendenciju da se venčavaju sa drugim srećnim ljudima, takođe je istina i da se sreća prenosi sa jednog partnera na drugog. Kako je to objašnjeno u bestseleru "Povezani" Nikolasa Kristakisa i Džejmsa Fovlera, oni su svojim istraživanjima otkrili da nisu samo ideje te koje su zarazne. I sreća se može širiti poput šumskog požara.

Na primer, otkrili su da ćemo za oko 8% biti srećniji ukoliko partner sa kojim živimo postane srećniji u pogledu svog života. Dakle, ovo je samo još jedan više razlog da budemo dobri prema voljenoj osobi.

Zdravlje

Jedna od najbitnijih determinanti sreće u skoro svakom pogledu jeste zdravlje. Zdrav duh i telo doprinose u velikoj meri srećnom življenju ili pak nedostatku istog, što nas posledično vodi „nesrećnom životu“. Međutim, ono što je možda manje poznato je da naše opažanje toga da li smo bolesni ili ne delimično zavisi i od broja ljudi koji sa nama dele zdravstvene probleme.

Očigledno, ne osećamo se toliko bolesno onda kada veći broj naših prijatelja pati od te iste bolesti. Ovo takođe delimično objašnjava i činjenice da se pacijenti osećaju bolje u mentalnom pogledu, po pitanju svog psihičkog blagostanja i budućeg oporavka onda kada čekaju na operaciju koronarnog bajpasa deleći sobu sa pacijentom koji je takođe srčani bolesnik.

Ovo naravno nije uočeno onda kada pacijent deli sobu sa pacijentom koji nije oboleo od srčanog oboljenja ili je ne deli ni sa kim.

Prijatelji

Koliko novca biste morali da date nekome ko nije video svoje prijatelje skoro godinu dana kako bi on bio isto toliko srećan, koliko i osoba koja može da vidi svoje prijatelje svakog dana? 500 evra ili dolara? Nekoliko hiljada? Zapravo, cifra je vrlo blizu 300 000 dolara. Toliko vredi to što viđate svoje prijatelje svakog dana kada govorimo sa aspekta sreće prosečne osobe.

Ova specifična monetarna vrednost prijateljstva se delimično može i objasniti činjenicom da novac kupuje vrlo malo sreće. Ali ovo uglavnom proizilazi iz toga što vreme provedeno sa prijateljima predstavlja takvu vrstu aktivnosti tokom koje se proizvodi velika i konstantna količina serotonina, hormona koji je jedan od dva hormona koji je odgovoran za to što se osećamo srećno.