Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Otkrivamo Vam najneobičnije posledice stresa

U poslednje vreme potresaju nas mnoge stvari. Jednostavno ne možemo da ignorišemo loše vesti, iz novina, sa TV-a ili one koje čujemo od bliskih osoba. Na poslu doživljavamo trzavice, do nas dolazi mnogo informacija i sve to doprinosi nagomilavanju stresa.

5 čudnih načina na koje Vas stres pogađa

Od stresa je jednostavno nemoguće pobeći. Jedino što je u našoj moći je da ga što više ublažimo fizičkim aktivnostima, boravkom u prirodi, druženjem sa voljenim osobama ili jogom i meditacijom. Svima je poznato da je on uzrok mnogih bolesti i negativnih psihičkih stanja.

Ali stres deluje na organizam i na načine na koje verovatno nikada niste ni pomislili.

Izaziva gubitak visine

Jeste li znali da gubite jedan procenat visine – skoro oko 17 mm ukoliko ste muškarac prosečne visine – u vreme od kada ustanete ujutru do vremena kada polazite u krevet?

To je samo po sebi čudno. Ali zahvaljujući poslovnom stresu, to još više dolazi do izražaja tokom radnih dana, kaže švajcarsko istraživanje.

Pa kako? Kada ste uspravljeni, gravitacija i pokreti pritiskaju tečnost između pršljenova kičme. A stres je uzrok mišićnoj napetosti u ramenima i leđima koja prisiljava još veće isticanje tečnosti nego obično, što Vas čini i nižim, objašnjava autor studije.

Ali to nije jedini uvrnuti način na koji nas stres pogađa.

Izaziva zujanje u ušima

U švedskom istraživanju, muškarci su za 39 procenata češće prijavljivali gubitak sluha ili zujanje u ušima kada su bili suočeni sa stresom uzrokovanim promenom posla.

Razlog: Stres i hormoni anksioznosti izgleda uzrokuju štetnu stimulaciju unutar kohlearnih receptora uha, kažu istraživači.

Izaziva svarb kože

Kada ste pod velikim pritiskom, recimo na poslu, to može biti okidač za neobične aktivnosti u delovima mozga koji su u vezi sa „centralnom kontrolom svraba.“

Upravo to izaziva svrab, osipe ili neke druge kožne promene, kaže jedno evropsko istraživanje.

Izaziva smanjenje mozga

Prema istraživanju Univerziteta Jejl, stres povećava prisustvo proteina koji usporavaju ili gase sposobnost mozga kojim on uspostavlja sinapse, spojeve nerava na kojima se obavlja primopredaja poruka.

To vodi gubitku moždane mase u predelu prefrontalne kore mozga – dela koji je odgovoran za donošenje odluka. Ovo stresom uzrokovano skupljanje mozga možda ima veze čak i sa Alchajmerovom bolesti, kažu istraživači.

Izaziva bol u stomaku

Veza između creva i mozga nije baš najjasnija. Ali hormoni stresa izgleda prekomerno stimulišu zone mozga koje su odgovorne za crevnu regulaciju, što vodi ka mučninama i iritaciji želuca, kaže istraživanje Univerziteta Kalifornija iz Los Anđelesa.