Neobične i nepoznate činjenice o mleku
Mleko je jedan od najpopularnijih napitaka na planeti. Pijemo ga od rođenja, koristimo ga u svemu, od sladoleda pa do kafe. Zapravo, toliko često ga pijemo da ga uzimamo zdravo za gotovo.
Dakle, hajde malo da se distanciramo i da na mleko pogledamo iz jednog novog ugla, jer je ova bela tečnost stvarno, ali stvarno čudna...
Dečaci i devojčice uživaju u različitom mleku
Strukture muških i ženskih kostiju su prilično različite, naše genitalije isto tako i osim ako se ginekolozi ne late nekih poduhvata u stilu Arnolda Švarcenegera, muškarci u skorije vreme neće moći da rađaju decu. I to nije sve. Žene žive duže od muškaraca, muškarci se bolje nose sa nedostatkom sna, a dame su neverovatno dobre u raspoznavanju boja.
Isto tako, dobijamo i različito mleko kao bebe.
Evo i kako...
U istraživanju nad rezus makakijima, vrsti majmuna, majčino mleko se menjalo u zavisnosti od toga da li je rodila dečaka ili devojčicu. Kada bi mama mamakakija dobila muško potomstvo, njeno mleko bi bilo bogatije mastima za 35 procenata nego onda kada bi rodila devojčicu i bilo bi isto tako prepuno proteinima.
Ovo je verovatno rezultat toga što su mladi mužjaci majmuna daleko aktivniji i potrebna im je ta dodatna energija. Ali ukoliko bi mama makakija rodila žensko potomstvo, njeno mleko bi bilo mnogo bogatije kalcijumom kako bi njena ženska bebica imala jake kosti. Pored dodatnih minerala, ženke majmuna piju i veće količine mleka od muške mladunčadi i tokom vremena unos masti se izjednačava sa unosom masti braće.
I druge životinje osim rezus majmuna prave različito mleko. Krave, sive foke i crveni jelen su među njima – ali i ljudi. Naučnici sa Državnog univerziteta u Mičigenu su sproveli testove nad 72 žene rodom iz Kenije i otkrili su da one proizvode mleko koje je masnije kada doje dečake nego onda kada doje devojčice.
Ostale razlike su još čudnije. Na primer, otkrili su da siromašne majke proizvode kremastije mleko za svoje devojčice, a da one dobrostojeće proizvode mleko sa više energetske vrednosti za dečake. Dakle ne samo da je ljudsko mleko različito kada su u pitanju dečaci i devojčice, već izgleda da se ono menja i u odnosu na društvene prilike.
Iako postoje različite teorije zašto majke proizvode različite vrste mleka, naučnici bi tek trebali to da razjasne. Mnogi istraživači veruju da bi ova otkrića trebala da budu usklađena sa kompanijama koje prave mleko za novorođenčad. Prvi dani života i pijenje mleka u njima imaju dugoročni efekat na razvoj dece i naučnici veruju da bi se industrija morala adaptirati svojim proizvodima kako bi udovoljila potrebama različitih polova.
Čudesa ptičijeg mleka
Sisari nisu jedini koji proizvode mleko. To može i nekoliko vrsta ptica.
Recimo golubovi. Ovi gradski „nebeski pacovi“ proizvode gustu supstancu nalik mleku za svoje bebe i ona je ključan deo ishrane za ptiće. Golubovo mleko nastaje unutar guše, tačnije posebnog odeljka jednjaka koji služi kao skladište. Ovaj anatomski džep je poput unutrašnjeg špajza i mlečne ćelije u njegovim zidovima oslobađaju gustu tečnost koju mladi ptići smatraju delikatesom.
I majke i očevi proizvode mleko već nekoliko dana pre nego što se ptići izlegu. Kada su oni gladni, roditelji otvaraju svoje kljunove i povrate tu kremastu supstancu.
Ukoliko mladi, divlji golubovi ne dobiju ovu vrstu mleka, umiru. Naučnici su takođe utvrdili da se ptići razvijaju i do 38% brže onda kada su hranjeni na ovaj način. Ovo je verovatno posledica toga što je tečnost prepuna antioksidanasa, vitamina, proteina i masti. Zapravo, ova vrsta mleka ima više proteina od ljudskog (ili kravljeg) mleka kada već poredimo.
Golubovi nisu jedine ptice koje su ovladale ovom veštinom pravljenja mleka. Flamingosi usrećuju svoje potomstvo posebnom supstancom koju proizvode u svom digestivnom traktu. A ako se mama ne vrati dovoljno brzo sa ribarenja, otac carskog pingvina može iskašljati malo mleka sličnog golubijem za svoje novoizlegle ptiće.
Istina o veštičijem mleku
Većina ljudi smatra kako samo ženski pol može da doji, ali i muškarci su savršeno podobni za proizvodnju mleka. Sve što im fali jeste prolaktin. To je hormon koji rukovodi pravljenjem mleka i već se nalazi u našim telima. Jedino što muškarcima nedostaje je veća količina istog.
Postoji nekoliko načina kako muškarci mogu podići nivo ovog hormona, ali većina ih nije prijatna. Recimo usled obolevanja od tumora pituitarne žlezde ili ako poremete funkcionisanje svoje jetre usled gladovanja ili pak uzimanjem lekova koji menjaju telesnu hemiju. Ali, od pomoći u tom smislu može biti i masaža bradavica. Najozbiljnije – stimulisanjem bradavica, momci mogu podići dovoljno visoko nivo prolaktina tako da im mlečne žlezde u grudima počnu proizvoditi mleko.
Ovaj zanimljivi fenomen nije ekskluziva samo za ljude. Naučnici su opazili mušku laktaciju i kod šišmiša voćara, nekih vrsta koza i morske prasadi.
I ljudske bebe takođe mogu proizvoditi mleko, povremeno. To se zove „veštičje mleko“ i uopšteno se javlja negde tri dana posle rođenja deteta. Grudi bebe tada nateknu i put bradavica novorođenčeta počne kapati mlečno bela tečnost.
Dok se fetus razvija, majčino telo proizvodi dosta estrogena koji dovodi do povečanja njenih grudi. Taj estrogen takođe teče i kroz bebin krvotok i povremeno ovaj hormon uveća i grudi novorođenčeta i biva uzrok stvaranju mleka u bebe. No, to nije ništa strašno. Otok obično prolazi za neke dve nedelje – ali ljudi za ovo nisu oduvek znali.
U srednjem veku, ljudi su se plašili veštičarenja. Smatrali su kako veštice koriste bebe da bi proizvodile mleko za svoje sluge, duhove koji su uzimali oblik životinja poput žaba. Otud i naziv "veštičije mleko."
