Kako se izboriti sa sindromom "sagorevanja" na poslu

Ima jedna priča koju psiholozi često pominju: Nalazite se na obali reke. Osoba se davi a Vi uskačete u vodu da je pokušati spasiti. Potom, pojavi se još jedna. Ista stvar. Zatim još njih pet. Još deset. Vi i preko deset dobrih samarićana ih užurbano spašavate ali davljenici neprestano dolaze.

Gubite i snagu i motivaciju za dalje spašavanje. Izgarate spasavajući ljude. Odjednom neko zapliva uzvodno. „Kuda ćeš“ Vi povičete. A on Vam odgovori, „Da vidim zašto svi ovi ljudi upadaju u reku!“

Taj lik ne izgara

Dakle, osim ako ne zaplivate uzvodno i ne utičete uzrok problema, jednostavno ćete samo raditi sve više i više, a sve manje i manje ćete videti rezultate rada dok konačno ne shvatite da više ne možete tako. To ste Vi, šampion plivanja, u trenutku davljenja.

I tako je za milione ljudi na svetu. Skoro polovina Amerikanaca kaže da je često ili uvek iscrpljena usled posla, prema istraživanju General Social Survey-a koji prati zdravstvene i mnoge druge trendove još od 1972.

„Ljudi koji su ’sagoreli’ su za 23% češće posećivali urgentne centre u toku prošle godine.“

„Mnogi ljudi koji smatraju da su sagoreli su jednostavno samo fizički iscrpljeni – i dalje vole svoj posao i mogu da ga rade ponovo ukoliko se okrepe,“ kaže Michael Leiter, profesor organizacione psihologije sa Deakin University-a u Australiji. 

Iako verovatno nećete uspeti da rešite svaki problem koji uzrokuje sagorevanje, neke od korenitih uzroka možete. Pozabavite se njima pre nego što budete reš-pečeni...

Utvrdite da li ste depresivni

„Tokom protekle decenije sve jasnije je postajalo da iscrpljenost na poslu predstavlja eufemizam za depresiju,“ kaže Renzo Bianchi, profesor psihologije i istraživač sa univerziteta Neuchâtel u Švajcarskoj koji je i ranije objavljivao radove o uskoj povezanosti depresije i sagorevanja.

Mnogi višegodišnji istraživači se sa ovim izrrazito ne slažu (razumljivo). Ali da li su depresija i sagorevanje jedna ili dve stvari, to ne bi bilo loše proveriti.

Depresija ima dobro poznate, efikasne tretmane (sagorevanje još nema), a pristup iz te perspektive bi mogao da nam da i bolji uvid u okvire kojima bi se trebalo suprostaviti problemima koji nam život čine sivim i nesrećnim – uključujući tu i pitanje šta učiniti po pitanju posla.

Prestanite da koristite Instagram kao „prozor“

Izluđujuće je koliko je lako neprestano proveravati šta sve drugi ljudi rade (rade u baru na Bermudima, idu u penziju u 35-oj) – i podsvesno računati gde ste Vi spram njih – i govorimo verovatno o broju od oko 700 ljudi koje ste sreli jednom ili nijednom od 2000-te na ovamo.

Dodajmo tome i one silne marketinške poruke „sledi svoj strast“ i slične, koje su daleko više prisutne u našoj perifernoj svesti sada nego što su bile u vreme kada su naši očevi radili i sve to skupa će skinuti lak sa Vašeg radnog stola i učiniti Vaše rmbanje ’24 časa-7 dana u nedelji’ besmislenim i nažalost nedovoljnim.

Očigledno, ali i dalje rešenje koje pomaže: ograničite posete društvenim mrežama i osmislite mantru koja Vam daje psihičkog poleta (npr. Bar nisam bezumni korporacijski dron/Konsultant koji sam baljezga!).

„Ako potražite emotivnu podršku prijatelja i naiđete na uho spremno da sluša, osećaćete se bolje.“

Pronađite novog slušaoca

Ljudi koji najviše sagore se osećaju izolovano i otuđeno i oni to i jesu – jake međuljudske veze su najbolji amortizer ili lek za sagorevanje.

Ako zatražite emotivnu podršku od prijatelja ili naiđete na uho koje je voljno da Vas čuje, osećaćete se bolje – bar neko vreme. „Doživljavate katarzu, ali to ne rešava nijedan od problema,“ kaže Irvni Schonfeld, profesor psihologje sa CUNY iz Njujorka.

Naravno, idealna osoba sa kojom bi trebalo da popričate jeste Vaš nadređeni. Ali prestpostavljamo da ste već probali da se sa njime dogovorite oko prioriteta (možda nešto i nije tako hitno kao što se tvrdi da jeste?), da ste utvrdili neke granice (nema imejla vikendom), pronađite i nekoga sa kime možete da popričate.

To nije tako lako, naravno, jer ste Vi već ubeđeni da je svaka kap pomoći od svake vredne, mudre osobe isceđena. Verovatno i jeste, ali dajte prioritet dragocenom društvenom vremenu provedenom sa bilo kojom osobom koja diše i koja Vam može pomoći da problem na poslu rešite na duže staze. To će rezultirati duplim benefitom, jer ćete se osećati manje usamljeno i manje bespomoćno.

Ne čekajte

„Postoji i tačke bez povratka u sagorevanju,“ kaže Leiter. Kada negativne asocijacije koje vezujete za posao postanu i prejake, kaže on, „ljudi dosegnu i tačke gde jednostavno moraju da odu.“

Oporavak od sagorevanja može biti bolno dug. „Istraživanja pokazuju da je potrebno oko dve i po godine za to ukoliko osoba ne potraži stručnu pomoć,“ kaže Wilmar Schaufeli, profesor psihologije sa univerziteta Utrecht u Holandiji. Do tada, naravno, ćete se oprostiti od redovnih primanja i zamaha koji Vam je gurao karijeru.

Dakle, iskorak iz plamena pre nego što Vas opeče, može biti jedan od najboljih poteza za Vašu karijeru – i Vas lično – i to životno.