Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Dosadno Vam je. Zaključali ste se kod kuće, razmišljate o tome da izađete napolje po namirnice ili da operete veš i to Vam ne deluje kao neki podvig. Ruke su vam ispucale i grube od neprekidnog pranja, pogledali ste gomilu filmova i serija, pročitali već nekolika knjiga i sada je ostalo samo da se pitate šta još možete da radite.
Biti izolovan je teško, naročito kada je to na silu. Čak i sa cimerima ili članovima porodice, svaki dan postaje isti. Koji to oblici zabave postoje onda kada ste unutar istog prostora veći deo dana, ako ne i celi dan?
Zbog ograničenog kretanja možda ćete početi da se osećate pomalo lucidno posle nekog vremena, što je razumljivo, ali postoje i načini kojima iz trenutnog perioda samoizolacije možete dobiti ono najbolje i koji će Vam pomoći da pregurate pandemiju koronavirusa (COVID-19).
Mi smo uz pomoć stručnjaka i specijalista sastavili neku vrstu vodiča koji će Vam pomoći da sačuvate zdrav razum u domu dok se naša planeta ne dovede u red.
Čak i ako posao obavljate sa kauča, to ne znači da bi trebalo da budete u istoj staroj trenerici 7 dana zaredom. Ustanite, operite zube i obucite se kako bi stekli utisak da se radi o običnoj svakodnevnici baš kao pre.
„Potrudite se da održite što više od uobičajene rutine u ovoj nesvakidašnjoj situaciji,“ kaže specijalista za mentalno zdravlje prof. dr. Geri Braun. „Ljudima je stvarno neophodan osećaj da je makar deo njihovog života normalan. To nam pomaže da nađemo oslonac.“
Čak i uovim okolnostima, dr. Lesli Bet Viš, psihoterapeutkinja predlaže funkcionisanje baš kao da ćete se uputiti na redovan dan na poslu.
„Ustanite rano, istuširajte se, obucite, doručkujte i uradite sve što biste i inače uradili kao kada se spremate za dan ispred Vas,“ predlaže ona. „Da biste bili motivisani, napravite listu obaveza sa rutinskim zadacima i svakog dana ih sa nje otkačinjite.“
Ovo je naročito važno za sve one koji žive sami.
Socijalno distanciranje je ono što se preporučuje, ali to ne znači da biste trebali da se zatvorite i potpuno odvojite od sveta. Sada je vreme da održavate kontakte sa porodicom, prijateljima i kolegama preko Vibera, Skype i sl.
„Samo uspostavite značajne kontakte,“ kaže Višova. „Dogovorite se da se čujete kasnije tokom dana ili noći. Budite kreativni: Ukoliko Vi i neko volite istu TV seriju, organizujte se da je gledate zajedno, pričajte i ćaskajte tokom reklama ili posle nje. Jednostavno, povezujte se.“
Uz zatvorene teretane i druge fitnes studije, makar na neko vreme, jedina alternativna lokacija za vežbanje jeste Vaš dom. Ukoliko niste neko ko poseduje gomilu tegova, medicinskih lopti i druge razne opreme za treninge, to ne znači da svoje telo ne možete pokrenuti nekim opakim zadacimca.
„Na primer, koristite se stepenicama ako živite u kući,“ kaže Višova. „Perite veš – što više, to bolje. Sredite garerober, operite sudove ili pripremite obrok. Jednostavno uradite bilo šta što Vaše telo stavlja u naporan pokret. Pokret je još jedan oblik tretmana koji će Vas čuvati od depresije.“
Klinički psiholog profesor Džošua Klapov takođe ističe da pridržavanje osnovnih zdravih navika dok ste kod kuće pomaže da „telo ostane jako, da se odbrani od stresa i da imate volje da se nosite sa time što ste zatvoreni.“
„Zdrava ishrana, vežbanje svakog dana, redovno spavanje, hidriranje i praktikovanje aktivnosti koje umanjuju stres ne samo da će ojačati Vaš imunološki sistem koji je sada od kritičnog značaja, već će Vam pomoći da budete strpljiviji, tolerantniji i razumniji tokom ovih neobičnih i jedinstvenih dana,“ ističe on.
ZA one koji dele prostor sa drugima u ovom periodu, struktura je vitalna.
Kako Klapov to kaže, „sada zaista može uskočiti pritvorska groznica,“ i sada nikako nije vreme da istresate osećanja nervoze i besa na one koji, iskreno rečeno, ne idu nikuda još neko vreme.
„Možda imate cimere, supružnika, decu i svi ste zajedno pod jednim krovom,“ kaže on. „Važno je razgovarati pre nego što dođe do frustracija u vezi sa prostorom, potrebom da se osamitei pre nego priznate da možda postoji frustriranost koja se nakuplja.“
Nesigurnost budućnosti može učiniti da svi budu pomalo napeti, ali sada je važno da znate da niste jedina osoba koja se oseća tako. E sad, morate biti proaktivni u njenoj kontroli.
„Anksioznost je normalna, ali ima sklonost da se postepeno gomila do tačke posle koje se više nećete osećati smireno ni u jednom trenutku,“ pominje Klapov. „Trud da se vratite u stanje opuštenosti tokom dana je važan. Šetnja, malo vremena napolju, malo vremena na vazduhu, meditacija, molitva, slušanje muzike. Sve što Vam pomaže da se relaksirate bi trebalo raditi često, a ne onda kada osetite da imate napad anksioznosti.“
Isto tako, ako ste neko ko prati vesti tokom celog dana, očajnički tragajući za tračkom nade, može bi trebalo malo da prošarate programima i nađete nešto što ne obara raspoloženje baš toliko.
„Ne proveravajte medije više od dva puta dnevno kako biste čuli nešto o virusu,“ predlaže Višova. „Bilo kakva veća objava će Vam biti dostupna i na televiziji, internetu i na telefonu. Češće proveranje je kontraproduktivno jer ćete se zbog toga osećati kao da nemate kontrolu.“
„Stalno se podsećajte iznova i iznova da je ovo privremena situacija,“ kaže Klapov. „Možda će trajati duže, ali rade se stvari na zaustavljanju virusa, kako ovo ne bi bio način života. Ta perspektiva će Vam pomoći.“
„U nekom trenutku će doći kraj,“ kaže Braun, „i vratićemo se našim životima. Stvari će možda biti drugačije za mnoge od nas, ali ćemo preživeti. A to će biti nešto za slavlje!“
