Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Fascinantna priča Doroti Idi...

Ukoliko verujete u prošle živote i reinkarnaciju, priča Doroti Idi će Vas sigurno fascinirati! Popularno zvana „Om Seti,“ Doroti Luiz Idi je bila tehničar za crteže pri departmanu za egipatske antikvitete. Čuvena je po tome što je dala veliki doprinos egiptologiji i njeno istorijski istraživanje u Abidosu je zadobilo značajniju pažnju.

Ukoliko verujete u prošle živote i reinkarnaciju, priča Doroti Idi će Vas sigurno fascinirati! Popularno zvana „Om Seti,“ Doroti Luiz Idi je bila tehničar za crteže pri departmanu za egipatske antikvitete. Čuvena je po tome što je dala veliki doprinos egiptologiji i njeno istorijski istraživanje u Abidosu je zadobilo značajniju pažnju.

Međutim, pored svojih profesionalnih dostignuća, možda je i najčuvenija po tome što je verovala da je u prošlom životu bila egipatska sveštenica. Njen život i rad su bili tema mnogih dokumentaraca, članaka i biografija. Zapravo, Nju Jork Tajmsa je njenu priču nazvao „jednom od najitrigantnijih priča zapadnog sveta i najubedljivijim savremenim istorijskim slučajem reinkarnacije.“

Rođena u nižoj-srednjij klasi irske porodice iz Londona, Doroti Idi je podizana kao hrišćanka. Međutim, pošto je pretrpela nesreću kao malo dete, počinje da pokazuje čudno ponašanje koje se kosilo sa njenom religijom.

Doroti Idi je rođena u Blekhitu, u Londonu 1904. kao ćerka Rubena Ernesta Idija i Kerolin Meri Idi. Bila je jedinica i njen otac je bio majstor krojač. Kada je imala tri godine, Idijeva je pala sa stepenica i lekari su se plašili da neće preživeti. Međutim, izgleda da je ova nesreća samo otvorila njen život prema jednoj neverovatnoj misteriji.

Ubrzo posle nesreće Idi je počela da ispoljava čudna ponašanja. Pokazivala je simptome sindroma stranog akcenta i neprekidno je pričala o „odlasku kući.“ Nije potrebno reći da su promene vezane za njenu ličnost poprilično uzburkale njen život. Zabranjeno joj je da posećuje veronauku nedeljom pošto je uporedila hrišćanstvo sa drevnom egipatksom religijom. Takođe je izbačena i iz škole pošto je odbila da peva himnu koja je pominjala proklinjanje tamnoputih Egipćana. Čak su zabranjene i njene posete katoličkim misama.

Nasumična poseta Britanskom muzeju se pretvorila u otkrovenje za Idijevu. Prepoznala je Egipat kao svoj dom i setila se mnogih detalja iz svog prošlog života.

Jednog dana njeni roditelji su je odveli u Britanski muzej. Prilikom posete ušla je u prostor za izlaganje Hrama novog kraljevstva i primetila je fotografiju hrama faraona Setija I. Presrećna i shrvana uzbuđenjem je uzviknula: „eno mog doma!“ Iako je prepoznala samo mesto na fotografiji, nije mogla da razume zašto nije bilo drveća niti bašti u okolini. Trčala je po prostoriji, proveravala je predmete i ljubila je stopala statuama. Osećala se kao da je među svojima.

Posle te prve posete Idijeva bi često posećivala muzej gde je upozanala E. A. Volisa Badža, poznatog egiptologa i filologa. Zadivljen njenim interesovanjem i entuzijazmom za ovu zemlju, on ju je ubeđivao da počne proučavati hijeroglife i istoriju Egipta. Tokom I svetskog rata, Idijeva se seli u Saseks da bi tamo živela sa svojom bakom. Tamo i nastavlja svoje proučavanje drevnog Egipta u Istborn javnoj biblioteci.

Zahvaljujući seriji snova Doroti se „priseća“ tragične priče svog prošlog života egipatske sveštenice.

Kada je Idijeva imala 15 godina, duh Hor-Ra ju je posetio u njenim snovima i pomogao joj je da se priseti svog prošlog života u narednih 12 meseci. Ona je tvrdila da je pre nego što je rođena kao Doroti Idi, bila i Egipćanka po imenu Bentrešit. Imala je skromno poreklo i njen otac je bilo vojnik koji je služio pod vladavinom Setija I. Njena majka koja je prodavala povrće je umrla kada je ona imala samo tri godine. Pošto nije bio u stanju da vodi računa o njoj, otac Bentrešit je daje na čuvanje Hramu Kom el-Sultan. Tako je odrasla u hramu u kom je kasnije postala i sveštenica.

Kada ja navršila 12 godina, Bentrešit je dat izbor – sama da pođe u svet ili da postane posvećena devica koja će ostati u hranu. Bez punog razumevanja onoga šta to sve znači i usled nedostatka bilo kakve treće alternative Bentrešit je odlučila da položi zakletvu. Nekoliko godina kasnije je upoznala faraona Setija I i oni postaju ljubavnici.

Kada je zatrudnela sa faraonom, nije imala izbora već je morala da kaže visokom svešteniku za svoj odnos sa Setijem I. Pošto ga je čuo, visoki sveštenik joj je rekao da je njen greh protiv Isis toliko ozibljan da će verovatno biti osuđena na smrt. Nevoljna da svog voljenog izloži javnom skandalu, Bentrešit je odabrala da izvrši samoubistvo kako bi izbegla suočavanje sa suđenjem.

Idijeva prihvata posao u egipatskom PR časopisu kada je imala 27 godina. Dok je radila za njega, upoznala je egipatskog studenta po imenu Eman Abdel Megid za kog će se kasnije i udati.

Idijeva crta i piše članke za ovaj egipatski časopis. Putem njenog posla za ovo preduzeće sa sedištem u Londonu, počela je da pokazuje svoju političku podršku nezavisnosti Egipta. Tokom tog perioda upoznaje Emana Abdela Megida, egipatskog studenta. Njih dvoje se zaljubljuju i ostaju u kontaktu pošto se Megid vraća kući. 1931. godine Megid koji dobija posao kao nastavnik engleskog jezika, pita Idijevu da se uda za njega. Ona prihvata prosidbu i seli se u Egipat sa svojim novim suprugom. Po dolasku u njega je poljubila tlo i rekla je da je konačno došla kući. Idijeva i Megid su imali sina kome su dali ime Seti.

Brak Idijeve i Megida se završava 1935. godine. Ona dobija posao pri departmanu za antikvitete i seli se u Nazlat al-Saman.

Posle razvoda od supruga Idijeva upzonaje Selima Hasana, egipatskog arheologa koji je radio u istom odeljenju kao i ona. On ju je zaposlio kao tehničara za crtanje i kao sekretaricu. Kao prva žena među zaposlenima u departmanu Idijeva je jako napredovala tokom svoje karijere. S obzirom na to da joj je maternji jezik engleski, bila je vrlo vredna samom departmanu. Pisala je sastave, članke i monografije.

U svom maestralnom delu pod nazivom Iskopavanja u Gizi, Hasan posebno pominje i zahvaljuje se Idijevoj koja mu je pomogla sa njegovim zadacima kao što su crtanje, lektorstvo i uređivanje dela. Tokom ovog perioda Idijeva upoznaje i postaje prijatelj sa mnogim uspešnim Egiptolozima koji su joj pružili vrlo vredne uvide u arheologiju. Zauzvrat, Idijeva im pomaže sa svojom ekspertizom poznavanja hijeroglifa i crtanjem. Pošto Selim Hasan umire, zapošljava je Ahmer Fakri koji je sprovodio iskopavanja u Dašuru u to vreme.

Doroti Idi se seli u 52-oj u Abidos. Sarađuje sa mnogim egiptolozima i objavljuje svoje knjige.

Pošto je u Kairu provela 19 godina, Idijeva se seli u Abidos i gradi dom u blizini Pega Gap planine. Tokom tog vremena počinju je zvati „Om seti,“ što bi se dalo prevesti kao „majka Setijeva.“ Takođe je sarađivala sa mnogim poznatim egiptolozima koji su imali koristi od njenog odličnog uvida i poznavanja ove discipline. Takođe je objavila nekoliko knjiga i sarađivala je sa drugim istraživačima. Fokus njenih istraživanja, naravno, je bio Hram Setija I u samom Abidosu. Isto tako je pomogla i da se otkrije bašta za koju je tvrdila da je mesto na kome je upoznala faraona.

Doroti Idi je preminula 1981. u 77-oj godini i sahranjena je na koptskom groblju u Abidosu, ali njena priča i nasleđe žive i danas.

https://unbelievable-facts.com/2019/11/dorothy-eady.html