Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Džoker: 10 stvari koje bi trebalo da znate

Džoker, u kome glumi Joakin Finiks i koji je režirao Tod Filips, je već zauzeo mesto najkontroverznijeg filma ove godine usled svog poprilično simpatičnog prikaza usamljenog, mentalno obolelog gubitnika koji postaje heroj pošto se upušta u seriju ubistava na koju javnost gleda kao udar na bogatu elitu.

Pre samog kraja svog debi vikenda, film je već zaradio profit i napravio najuspešniji oktobarski debi u istoriji. Već je osvojio najviše nagrade na Filmskom festivalu u Veneciji – uz osmominutne ovacije, ni manje ni više – i rana govorkanja su da bi film trebalo da osvoji i Oskara ili dva.

1. U svojoj ogoljenoj suštini, film je poznata priča o žrtvi maltretiranja koja prelazi limite i postaje i sama nasilna

U izvedbi svog života, Joakin Finiks – koji je smršao 26 kilograma kako bi igrao mršavog, mentalno bolesnog, masnoglavog klovna Artura Fleka – igra lepo vaspitanog i dosta feminiziranog maminog sina koji je mlaćen doslovce i figurativno od rođenja.

U samoj prvoj sceni, gde on obavlja ponižavajući poslić izigravanja klovna u komplet kostimu stojeći isred prodavnice držeći znak, banda omladinaca mu krade znak, te on juri za njima kroz prepune ulice i na kraju biva teško pretučen u sporednoj uličici.

Artur je čak ismevan i varan od strane drugih klovnova iz agencije za zabavu u kojoj rade. Ljudi u njegovom siromašnom komšiluku ga tretiraju kao štreberastog i napornog društveno-odbačenog lika. Nema oca, kao ni bilo kakvog romantičnog interesovanja za žene u svom životu. Potom jedne noći, pošto gubi svoj posao i istraje još u jednom divljačkom prebijanju od strane druge grupe, on izvlači pištolj i upucava svoje zlostavljače. I tada, kako to on kaže, se oseća po prvi put živim u životu.

2. Jedna scena se odnosi na ozloglašenu pucnjavu koja se stvarno desila u metrou Njujorka 1984.

U Džokeru Arturovo prvo ubistvo je trostruko ubistvo  - ubija tri zafrkanta sa Vol Strita koji su ga maltretirali i tukli zbog njegovog iritantnog smeha. Kao rezultat svog osvetništva, postaje narodni heroj. Ovo podseća na napad iz 1984. kad je Bernard „The Subway Gunman (prevod, revolveraš iz metroa)“ Gec pucao na četiri crna mladića koji su ga kako kaže maltretirali. Za razliku od Artura Fleka, Gec je uspeo samo da rani svoja četiri napadača, a ne da ih ubije. Jedna od njegovih meta, Džejms Ramsur je kasnije osuđena za silovanje i nedavno je i ubijena.

3. Za razliku od prethodnih inkarniacija lika, Džokerov prepoznatljivi smeh je baziran na stvarnom psihološkom poremećaju

Glumac Joakin Finiks i režiser Tod Filips su se odlučili da Džokerov manijakalni smeh nalik nalik prišiju za pravi poremećaj koji je poznat pod raznim imenima, oibčno kao „patološko smejanje i plakanje“ ili „poremećaj nevoljne emotivne eskpresije.“ Pogođen ili ne nekom vrstom stimulusa koji bi ga naterao da se smeje ili plače, Artur često pogađaju napadi nekontrolisanog smejanja i plakanja zbog kojih je nemoguće voditi normalan život. U sceni pucnjave u metrou u kojoj se Artur konačno pretvara iz žrtve u nasilnika, on ubija trojicu biznismena sa Vol Strita koji ga ponižavaju zbog njegovog smeha.

4. Film je smešten u 1981. godinu u Gotam Siti koji neodoljivo podseća na Njujork 1981.

Za razliku od današnjeg Njujorka koji je revitalizovan i preuređen i značajno očišćen godinama cunamija kapitalnih investicija, Gotam iz Džokera je krcat smećem i pacovima i grafitima, baš kao što je to bio Njujork sa početka 80-ih godina. Jedan bilbord reklamira Zoroo: The Gay Blade i Blow Out, dva hita iz 1981. koji su danas uglavnom zaboravljeni.

5. Još jedan od razloga koji Vam govori da je film postavljen u 1981. jeste da su sredstva za lečenje mentalnih poremećaja "skresana"

Artur Flek redovno posećuje ćutljivu crnu socijalnu radnicu koja mu omogućuje lečenje psihijatrijskim lekovima koje finansira država – neverovatnih sedam lekova u Arturovom slučaju. Jednog dana ona govori Arturu kako su sredstva za njenu kliniku smanjena i govori Arturu, „Nije ih briga za tebe.“ 1981. godine predsednik Ronald Regan odbacuje Zakom o mentalnom zdravlju Džimija Kartera iz 1980. i time efikasno izguruje mnoge ljude koji su pre toga bila institucionalizovani na ulicu i vrlo verovatno time pokreće i savremenu krizu sa beskućnicima.

6. U Džokeru ima nekoliko upečatljivih paralela sa super-mračnim filmom Martina Skorsezea iz 1981. – The King of Comedy (Kralj komedije)

Džoker koji je eksluzivno sniman u Njujorku i Nju Džersiju 1981, je smešten u Gotam Siti 1981. – istu godinu u Njujorku u koju je smeštena mračna komedija Martina Skorsezea i Roberta De Nira o uhodama poznatih – The King of Comedy. U tom filmu, Robert De Niro igra neuspešnog stendap komičara po imenu Rupert Papkin koji živi sa svojom majkom i koji je opsednut voditeljem kasno-noćnog tok-šoua kog kasnije i kidnapuje.

U filmu je takođe vrlo teško razaznati koje su scene stvarne, a koje se odvijaju samo u Rupertovoj glavi. Sve to se može reći i za lik Artura Fleka, uz upečatljivi izuzetak da on kasnije ubija voditelja tok-šoua uživo na televiziji, a ne da ga samo kidnapuje – a voditelja ironično sada igra Robert De Niro.

7. Iako je prevremeno od strane kritičara Džoker nazivan fantazijom o osveti desnice, u svojim simpatijama Džoker je itekako levičarski nastrojen

U Gotam Sitiju 1981. koji je prikazan u Džokeru, postoje dve rase – imućni i siromašni. Postoji neverovatan finansijski jaz između debele i arogantne vladajuće klase i celokupnog puzećeg i prljavog proleterijata ispod nje.

Zato što je prvo Arturovo ubistvo počinjeno nad zaposlenima Vol Strita, misteriozni ubica u kostimu klovna postajte narodni heroj siromašnih ljudi, koji od tada nose maske klovnova, bedževe na kojima piše „We are all clowns“ (prevod, svi smo mi klovnovi) i na kraju okupiraju Vol Strit u stilu Antifa kako bi se osvetili svojim kapitalističkim lordovima. Centralna za temu finansijske nejednakosti je činjenica da on i njegova majka žive u prenaseljenoj, oronoluj zgradi dok je njegov biološki otac milijarder koji živi u vili.

8. Sugeriše se da su Arturova mentalna bolest i sklonost ka ubijanju uzrokovani povredama glave iz detinjstva

Vodeći motiv druge polovine filma je kada Artur čita pismo njegove bolesne majke kandidatu za gradonačelnika Tomasu Vejnu, moleći ga da mu pomogne da se otrgnu takvom nebitnom, bednom postojanju s obzirom na to da je Artur njegovo nezakonito dete. Artur potom posećuje kapiju ispred Vejnove vile i kasnije kontaktira sa njime u kupatilu pozorišta gde mu Vejn govori da je njegova majka luda i da je Artur usvojen – pre nego što obori Artura na pod.

Artur posle toga posećuje i Arkam sanatorijum za mentalne bolesti iz koga krade spise u vezi sa svojom majkom iz kojih na svoje iznenađenje saznaje da on jeste njen usvojeni sin kojeg je ona zanemarivala i kog je uz njeno odobravanje tukao njen nasilnim momak što je dovelo do povreda glave kod Artura. Dobro je poznato da veliki procenat mentalno bolesnih ljudi i ubica pati od posledica povreda glave.

9 Režiser je bio napadnut zbog izjave da on više ne može da snima komedije u sredini „probuđene kulture“

Pomalo deluje čudno što je jedan od prvih najmračnijih, velikih naslova Holivuda u poslednjih nekoliko godina snimio Tod Filips, koji je najpoznatiji po svojim otkačenim komdeijama kao što su serijal Mamurluk ili Dodgeball. Prema Filipsu, njemu više ne prija da snima komedije u sadašnjoj klimi:

„ Probajte da budete smešni u ovoj probuđenoj kulturi. Pisani su članci o tome zašto komedije više ne pale – reću ću Vam zašto, zato što su svi je… likovi u fazonu, ’J…. ovo sr…, zato što ne želim da Vas uvredim.’ Teško je raspravljati se sa 30 miliona ljudi na Twitteru. Jednostavno se ne može, ne? Tako da onda kažete ’Dosta je.’ Dosta, i znate šta? Uz sve moje komedije – mislim da je ono što komedije uopšteno imaju zajedničkoo – jeste da su bez poštovanja. Tako da mi pade, ’Kako da uradim nešto bez poštovanja, ali ostavim komedije? Oh da, hajde da uzmemo film o univerzumu nekog stripa i okrenemo ga naglavačke time.’“

Uprkos vrlo pristunom kriticizmu pred samu premijeru filmu kako isti slavi nasilje belog čoveka, Filips je odbacio te optužbe kao puki bes levičara:

„Mislim da je to zato što je nezadovoljstvo postalo roba, smatram da je to nešto što je roba već neko vreme […] Ono što me zapanjuje u diskursu ovog filma jeste koliko lako ekstremna levica može zvučati kao ekstremna desnica onda kada to odgovara njenoj agendi. To mi zaista otvorilo oči.“

10. Nekoliko bioskopa i bezbednosnih agencija je bilo spremno na nasilje i čak i na masovne pucnjave tokom prikazivanja filma za premijerni vikend

Prisećanjem na masakr Aurora iz 2012- kada je poginulo 12 ljudi, a 70 ranjeno u bioskopu u Koloradu u kom se prikazivao Uspon mračnog viteza (The Dark Knight Rises), počeo je da cirkuliše i strah u vezi sa ovim filmom nekih godinu dana unazad tek pošto je njegovo snimanje najavljeno. Preživeli članovi porodica žrtava Aurore su poslali pismo Warner Brothers kompaniji moleći je – a koje je producirala Džokera te povremeno pružala i podršku NRA (Nacionalnom udruženju za naoružanje u SAD-u) – da se otvoreno zauzme, odnosno usprotivi oružanom nasilju.

Neki lanci bioskopa, takođe u iščekivanju nasilja od strane nekog ludog, usamljenog vuka koji bi se mogao i previše identifikovati sa likom iz naslova, su zabranili nošenje maski tokom prikazivanja filma.

Policija Njujorka, Los Anđelesa, FBI i Vojska SAD-a su izrazile svoju zabrinutost u vezi sa dojavama o potencijalnim opasnostima u bioskopima širom Amerike.

Za sada, sve ove bojazni su se pokazale kao neopravdane.

Preuzeto sa: https://thoughtcatalog.com/jim-goad/2019/10/joker/?utm_campaign=homepage&utm_source=thoughtcatalog&utm_term=jim-goad&utm_medium=curated