Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Da li pravilno koristite preparate za zaštitu od sunca?

Svakodnevna upotreba zaštite od sunca je neophodna ukoliko želite znatno da smanjite rizik od raka kože. Ali bitna je i vrsta zaštite i kako je nanosite. Nastavite sa čitanjem i uverite se da li zaštiti od štetnog sunčevog zračenja pristupate na dobar način. 

Uvek uzimajte „široki spektar.“

Preparati ovog tipa bi morali da imaju etiketu sa natpisom „široki spektar“ ili „UVA/UVB zaštita.“

Razlog: UVB zraci su ti zbog kojih izgorimo i zbog kojih se povećava rizik od raka kože. Ali, UVA zraci oštećuju elastičnost kože, što uzrokuje fine linije i bore, kaže lekar Albert M. Lefkovic, klinički profesor dermatologije.

Bilo koji preparat za zaštitu od sunca bi, takođe, morao imati i SPF od makar 15 – što u teoriji označava da biste na suncu sa njime mogli da ostanete 15 puta duže nego što biste mogli bez bilo kakve zaštite, pre nego što izgorite. (SPF 30 je mnogo bolji izbor.)

Upamtite da ga ponovo nanosite na svaka dva sata.

Nanesite zaštitu po celom telu

Temeljno nanesite preparat po celom telu, pa i na kožu ušiju i iza njih, na gornju stranu stopala i delimično i po kosi.

Mnogi ljudi zaborave na ove vrlo osetljive delove kože, što rezultira bolnim opekotinama i mogućom pojavom kanceroznih izraslina na njima, kaže Vernon Sondak, lekar i šef katedre za kožnu onkologiju pri Mofit centru za rak u Tampi na Floridi.

Još jedan efikasan način da se zaštite ove zone koje se lako zaborave? Nosite šešir sa širokim obodom.

Zaštita od sunca nije rezervisana samo za plažu.

„Oštećenje sunčevim zracima nastaje kumulativno i svaki delić je bitan, pa se setite da nanesete zaštitu i pre bilo kojih aktivnosti koje obavljate napolju, kao što su rad u bašti ili šetanje psa,“ kaže Kristin Vaskez, zamenica upravnika EPA-e.

Osnovno pravilo glasi: Svaki put kada znate da ćete napolju provesti više od 10 minuta (naročito u podne), povedite računa i zaštitite se.

Osetljiva koža? Preskočite gelove i vodootporne formule.

„Gelovi obično imaju više alkohola, kao i sastojka koji se zove propilen-glikol, na koji su mnogi ljudi alergični,“ kaže dr Lefkovic. Vodootpornost je takođe potencijalan problem. „Voda ne može da prodre, ali ni znoj ne može da izađe iz kože – što može izazvati osip,“ kaže dr Sondak.

Najbolji izbor su kremasti losioni.