Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Kako sprečiti 5 fatalnih kod muškaraca?

Upozoravamo Vas na 5 bolesti koje često mogu biti fatalne po muškarce, kao i savete kako ih prevazići ili ublažiti. Veoma je bitno prepoznati simptome na vreme i reagovati na pravi način.

Prepoznajte simptome na vreme...

Nema potrebe za panikom, ali nemojte gubiti iz vida rizik od sledećih bolesti... Obratite pažnju na simptome i pročitajte šta možete učiniti da biste ih sprečili.

Naravno, srčani udar može biti koban. Ali iznenađujuće, miokardna infarkcija (srčani udar) se zapravo ne rangira kao najčešći uzrok iznenadne smrti među mlađim muškarcima, kaže Džerald Vidro, lekar, šef katedre za urgentnu medicinu pri Arija zdravlju u Filadelfiji.

Evo i ostalih pet pošasti koje mogu biti fatalne za mlađe muškarce – i šta treba uraditi kako bi se one preživele.

Hipertrofična kardimiopatija

Otprilike, 1 od  500 mušakraca ima neki oblik ovog poremećaja srca, koji uzrokuje zadebljanje mišićnih zidova srca, a vremenom i gubitak snage srčanog mišića da adekvatno pumpa krv. Skoro 1% onih koji boluju od ove bolesti iznenada umre u godinu dana, obično zbog suviše brzog rada srca – a mnogi mladi ljudi nemaju svest o tome da imaju srčani problem.

Zapravo, hipertrofična kardiomiopatija je najčešći uzrok iznenadne srčane smrti među muškarcima koji su mlađi od 30 godina. Ukoliko ste ikada čuli da je sportista pao mrtav na terenu, ovo stanje je vrlo često krivo za to.

Šta preduzeti: Najveći broj slučajeva hipertrofične kardiomiopatije je genetske prirode, kaže Džil Tardif, lekar, profesor medicinskog koledža pri Univerzitetu Arizone.

Sedite sa mamom, tatom ili bakom i pitajte ih da li je neko u Vašoj familiji umro mlad, od bilo kog uzroka. Mnoge smrti koje se na prvi pogled čine iznenadnim – davljenje, saobraćajke sa jednim učesnikom, padovi sa konja ili motorcikla – zapravo nastaju onda kada neprimetna kardiomipatija pređe u iznenadni srčani napad, kaže dr Tardif.

Ukoliko imate „sumnjivu“ porodičnu istoriju, Vaš lekar će Vam verovatno preporučiti da uradite testove poput elektrokardiograma (EKG-a) i EHO-a (ultrazvuka srca). Pored toga, trebalo bi i više pažnje da obratite na neke znake upozorenja, poput neuobičajenog nedostatka vazduha, nesvestice i lupanja srca koje ranije niste iskusili.

Ljudi kojima je dijagnostikovana hipertrofična kardiomiopatija mogu uz pomoć kardiologa kontrolisati ovo stanje – te izbeći i iznenadnu smrt.

Lekovi, defibrilatori i ponekad i operacija, mogu pomoći. Ali tu je i brižljivo osmišljen program treninga. Naravno, moraćete se odreći nekih sportova koji uključuju kontakt ili start-stop aktivnosti, poput ragbija, ali ne želite da postanete integralni deo kauča sa srčanim problemom, kaže dr Tardif.

Aritmija srca

Dok kardiomiopatija menja oblik i strukturu glavnih srčanih pumpi, druga grupa srčanih poremećaja utiče na električni sistem koji kontroliše i sinhronizuje rad (otkucaje) srca, kaže dr Vidro. Retka, ali ozbiljna stanja poput Brugada sindroma, dugog QT sindroma i Volf-Parkinson-Vajtovog sindroma remete signale koji diriguju Vašem srcu normalan rad.

Može se desiti da nemate nikakve znake bolesti sve dok donje šupljine srca – komore – ne počnu da trepere umesto da pravilno pumpaju krvi – a Vi ne padnete sa nogu.

Šta preduzeti: Genetika i ovde igra veliku ulogu, te se još jednom konsultujte sa porodicom po pitanju istorijata bolesti ili smrtnih ishoda u familiji. Testovi poput elektrokardiograma i testa opterećenja mogu razotkriti ovakva stanja.

Poput hipertrofične kardiomiopatije, možete pomoću specijaliste kontrolisati ove bolesti uz lekove, pejsmejkere i česte specijalističke preglede – ovo su samo neki od tretmana.

Uobičajeni način života koji je dobar za zdravlje srca može smanjiti rizik od iznenadne smrti čak i kod ljudi kod kojih postoje predispozicije za ovo oboljenje, savetuje dr Vidro.

Nemojte pušiti i smanjite unos alkohola, jer on povećava verovatnoću da dođe do iregularnog srčanog ritma.

Slobodno recite svom lekaru ukoliko imate ružne snove - noćne more i košmari ponekad signaliziraju da se radi o Brugada sindromu, koji često ubija ljude u njihovom snu.

Moždana aneurizma

Prema Američkom udruženju za moždane udare, oko 3 do 5 miliona Amerikanaca ima jedno od ovih abnormalnih proširenja na krvnim sudovima mozga.

Većina ih samo tiho postoji, ne uzrokuje nikakve tegobe. Ali prema skorašnjem istraživanju jednog medicinskog časopisa, jedna trećina aneurizmi kad tad puca – ovo je događaj koji se završava fatalno u oko 40% slučajeva.

Šta preduzeti: Ne shvatajte olako iznenadne, teške glavobolje – naročito onda kada ih prate čudni simptomi poput palog očnog kapka, duplog vida ili jedne proširene zenice. Ovo može ukazivati na aneurizmu koja pritiska određene nerve u Vašem mozgu.

Rano otkriće je od vitalnog značaja. Ukoliko doktori pronađu ovakvo proširenje pre nego što ono prsne, mogu ga izlečiti operacijom ili nekim drugim tretmanom.

Naročito obratite pažnju ukoliko Vam lekar kaže da Vam je pritisak malo viši nego što bi trebao biti, kaže dr Vidro. Što više pritisak deluje na zid krvnog suda gde je proširenje, to su veće šanse da na tom mestu dođe do njegovog pucanja.

Disekcija aorte

Ovo stanje je zadesilo glumca Džona Ritera 2003. godine, napravivši rupu u zidu glavnog arterijskog suda koji izlazi iz srca.

Lekari nisu u potpunosti sigurni šta pravi ove procepe, ali oni omogućuju krvi da potekne i tamo gde joj nije mesto – ili pak vode ka kompletnom prskanju aorte, što se obično završava fatalno. Od aortne disekcije oboli dvoje od 10. 000 ljudi, ali većina ih je starosti između 40-te i 70-te godine života, kako navodi Nacionalni institut za zdravlje.

Šta preduzeti: Iznenadni i oštar bol u grudima ili u leđima je glavni znak aortne disekcije, pa potražite medicinsku pomoć, ako Vas ovo zadesi.

Pre toga, upoznajte se sa rizicima. Rizik je veći ukoliko imate člana familije sa ovim stanjem ili ukoliko bolujete od nekog poremećaja vezivnog tkiva poput Eler-Danlosovog sindroma, koji je uzrok rastegljive kože i super-savitljivih zglobova.

Te bolesti prate fragilni krvni sudovi koji se mnogo lakše cepaju, kaže dr Vidro, pa ljudi koji pate od njih moraju potražiti medicinsku pomoć u slučaju bilo kakvih neobjašnjivih bolova u grudima ili leđima (ne samo onda kada je bol izrazit).

I, pomalo čudno, vakcinišite se protiv gripa. Prema skorašnjem istraživanju, predstavljenom pre godinu ili dve na simpozijumu američkih kardiologa, prijemi u bolnice zbog aortne disekcije dostižu vrhunac u sezoni gripa, možda zbog upalnih reakcija na virus koje pokreću i proces cepanja krvnog suda u ljudi koji su tome podložni.

Plućna embolija

Polovina ljudi sa ovim krvnim ugrušcima u plućima nema nikakve simptome. Glavni razlog zbog kojeg je ova bolest izuzetno opasna su ugrušci koji zaustavljaju protok krvi, podižu krvni pritisak u plućima i primoravaju srce na tako intenzivan rad da ono može i posustati na kraju.

Zapravo, iznenadna smrt odmah budi sumnju na plućnu emboliju kao uzrok u oko četvrt slučajeva iznenadne smrti.

Šta preduzeti: Obratite pažnju na znakove koji bi mogli da Vam ukažu na postojanje krvnih ugrušaka u drugim delovima tela, poput nogu i ruku, kaže dr Vidro.

Njihovo tretiranje lekovima koji razređuju krvi sprečava njihovo oslobađanje, a tako i dolazak do pluća.

Takođe, i bol i otok u jednoj ruci ili nozi koji ne prolaze posle dan ili dva mogu biti simptomi embolije.