Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

9 drevnih mapa koje bacaju novo svetlo na prošlost

Postojanje ovih neverovatnih mapa dokazuje da su u davnim vremenima, antički istraživači imali izuzetno dobro razvijen kartografski sistem koji se po preciznosti može porediti i sa najsavremenijim.

Takođe, ove mape su i dokaz da su drevne civilizacije tačno poznavale i veličinu i oblik Zemlje, nasuprot rasprostranjenom mišljenju da su Zemlju smatrali ravnom pločom...

Zeno mapa

Jedna od najinteresantnijih mapa je takozvana Zeno mapa. Objavljena je oko 1380. godine i egzaktno prikazuje obale današnjih država kao što su Norveška, Švedska, Danska, Nemačka i Škotska. Misteriozno, ali ova drevna mapa takođe prikazuje i potpuno TAČNE geografske širine i dužine mnogih ostrva naše planete.

Ovo je jako velika nepoznanica sa obzirom da je uređaj za merenje širine, hronometar izmišljen tek 1765. godine. Kao da ovo nije dovoljno začuđujuće, Zeno mapa takođe opisuje i Grenland bez glečera, što znači da ga je neko uspešno u nju ucrtao još pre Ledenog doba.

Kamerio mapa

Sačinjena 1502. godine ova mapa ne prikazuje neobične stvari kao druge mape, ali na sebi nosi jedan vrlo neobičan detalj. Kamerio mapa se koristi sferičnom mrežom iako se smatra da su ljudi u Srednjem veku i dalje verovali da je naša planeta zapravo ravna ploča.

Mapa Ibn Ben Zaree (1487)

Još jedna umna vratolomija se krije u mapi Iehudi Ibn ben Zare. Sastavljena 1487. godine, mapa prikazuje ostatke glečera u Britaniji, ali takođe i izuzetno detaljan prikaz ostrva u Mediteranu i Egejskom moru. Danas, ova ostrva i dalje postoje, ali su usled neprekidnog podizanja nivoa Svetskog mora ipak pod vodom.

Hadži Ahmetova mapa sveta

Hadži Ahmetova mapa koja je objavljena 1559. godine pokazuje neverovatno precizne nacrte zapadne obale Severne Amerike i Antarktika. Ono što je zapravo još neverovatnije jeste činjenica da ova drevna mapa pokazuje i kopneni most između Sibira i Aljaske, što ukazuje na njeno poreklo iz vremena kada je taj most zaista i postojao.

Buašeova mapa

Objavljena 1737. godine od strane Filipa Buašea, veruje se da je stvorena uz pomoć mnogo, mnogo starijih mapa. Ova karta prikazuje Antarktik onako kako je izgledao i mnogo pre nego što je ’ledeni’ kontinent bio otkriven.

Ono što je još zanimljivije, kao i mnoge druge vremešne mape, i ona prikazuje Antarktik isuviše precizno onako kako on izgleda bez ledenog pokrivača. Bušeova mapa takođe sasvim tačno pozicionira i Kanarska ostrva.

Na ovoj karti iz 1737. je takođe tačno iscrtan i podvodni plato na kome leže ova ostrva. To znači da je pri pravljenju ove mape kao izvor korišćena mapa koja je počivala na istraživanjima geografskih oblika koji su postojali pre nego što su se glečeri otopili i nivo okevana podigao.

Još zanimljivija je i činjenica da Bušeova mapa prikazuje i vodeni tok koji deli Antarktik kao kontinent na dve veće kopnene mase.

Karta Harija Kinga

Karta Harija Kinga iz 1502. prikazuje severne reke Sibira i njihovo ulivanje u Severni ledeni okean koji je sada pod ledom. Ono što je zanimljivo, ona takođe prikazuje i ostatke glečera u zemljama Baltika i precizno oslikava i drevni Suecki kanal. Ova neverovatna mapa isto tako sadrži i ono što su danas velika ostrva Jugoistočne Azije, ali su ona spojena kopnom, što geološki posmatrano govori da je mapa napravljena onda kada je Zemlja kao planeta izgledalo mnogo, mnogo drugačije.

Ptolomejeva mapa Severa

Ptolomejeva mapa Severa prikazuje ledene ploče i njihove kretanje duže juga centralnog dela Grenlanda. Ona takođe na sebi sadrži i prikaz glečera koji se povlače sa kopna koje danas pripada Nemačkoj (njenom severnom delu) i iz delova južne Švedske. Dakle, još jedna mapa koja prikazuje neko sasvim druge vreme Zemlje.

Karta sveta kralja Džejmija

Još jedna zanimljiva mapa je Karta sveta kralja Džejmija. Ona je napravljena 1502. godine i precizno oslikava delove Sahare – pustinje, na vrlo drugačiji način nego što ona izgleda danas: kao plodno zemljište, mnoštvo velikih jezera i reka i detalje koji izgleda predstavljaju drevne gradove. Zapravo, Sahara i jeste, u neko davno vreme, bila plodna ravnica koju su nastanjivale mnogobrojne biljne vrste, šume i različite vrste životinja.

Karta sveta Oronsa Fineusa

Karta sveta Oronsa Fineusa je naslikana 1534. godine i predstavlja mapu u obliku srca koja prikazuje karakteristike Antarktika u vreme kada ovaj kontinent nije pokrivao led. Iako se radi još o jednoj mapi koja prikazuje kontinent pre nego što je on ’zvanično’ otkriven, karta takođe prikazuje i reke ovog kontinenta, njegove doline i obalu te isto tako je na njoj obeležena približna lokacija onoga što danas nazivamo Južnim polom.