8 skrivenih znakova da ste pod prevelikim stresom
Ako ste hronično izloženi stresu – patite od svakodnevnih udara hormona stresa usled zahtevnog posla ili prevrata u ličnom životu – simptomi mogu biti vrlo suptilni, kaže Stevan E. Hobfoll, profesor i šef departmana za bihejvioralizam pri Medicinskom centru Raš univerziteta.
Ovo su učestali simptomi...
Vikend glavobolje
Nagli nastanak stresa može pokrenuti iznenadne migrenozne glavobolje, kaže Todd Todd Schwedt, lekar i upravnik Centra za glavobolje sa univerziteta Vašington.
Kako biste smanjili broj potencijalnih okidača za njih, držite se što više svog rasporeda spavanja i ishrane kog imate i tokom radni dana.
Bolna vilica
Bolna vilica može biti posledica škrgutanja zubima, koje se obično javlja tokom spavanja i postaje sve gore sa većim stresom, kaže Matthew Messina, zubar i dentalni hirurg, savetnik za potrošače u Američkom zubarskom udruženju.
Potražite savet od svog zubara za odgovarajuću zaštitu zuba – i do 70% ljudi koji joj se okrenu uspešno smanjuju škrgutanje ili sa njime u potpunosti prestaju.
Neobični snovi
Snovi najčešće progresivno postaju sve pozitivniji i pozitivniji kako spavate duže, pa se budite sa boljim raspoloženjem nego što ste pošli u krevet, kaže Rosalind Cartwright, počasna profesorka psihologije iz Medicinskog centra univerziteta Raš.
Ali kada ste pod stresom, budite se daleko češće, što remeti i pomenuti proces i omogućava neprijatnim slikama da se javljaju tokom cele noći.
Dobre navike spavanja Vam mogu pomoći da ovo sprečite; ciljajte na onih čuvenih 7-8 sati sna po noći i izbegavajte kofein i alkohol u vreme pred polazak na spavanje.
Krvareće desni
Prema jednoj brazilskoj analizi izvedenih 14 istraživanja, ljudi koji su pod stresom imaju daleko viši rizik za bolesti periodoncijuma (svega što okružuje zube).
Hronično povišen nivo hormona stresa, kortizola, mogu naškoditi imunološkom sistemu i tako dozvoliti bakterijske infekcije desni, kažu istraživači.
Ukoliko radite prekovremeno i večerate za stolom, neka Vam i četkica za zube bude pri ruci. I „zaštitite svoja usta vežbanjem i dužim spavanjem, što će Vam pomoći da se direktno suprostavite stresu,“ kaže Preston Miller, dentalni hirurg i zubar, bivši direktor Američke akademije za periodontologiju.
Iznenadna pojava akni
Stres pojačava inflamaciju koja vodi pojavi akni kod odraslih, kaže Gil Yosipovitch, lekar i klinički profesor dermatologije sa Univerziteta Vejk Forest.
Negujte kožu losionom koji uklanja mrtvu kožu i sadrži salicilnu kiselinu ili pak antibakterijski benzoil peroksid i potom je dodatno tretirajte sa hidrirajućim anti-komedonim losionom kako ne bi bila previše suva.
Ukoliko Vam koža ne odreaguje na ovaj tretman posle nekoliko nedelja, posetite lekara da biste dobili neke eventualno jače preparate.
Svrab kože
Japansko istraživanje nad više od 2000 ljudi je otkrilo da su oni sa hroničnim svrabom (medicinski naziv za svrab je pruritus) čak dva puta češće pod stresom od onih koje ovaj medicinski fenomen ne pogađa.
Iako sam problem sa svrabom takođe može biti izvor stresa, stručnjaci kažu da stanja poput anksioznosti ili napetosti najverovatnije pogoršavaju stanja koja su uzrok svraba kao što su dermatitisi, ekcemi i psorijaza.
„Odgovor na stres je aktivacija nervnih vlakana, što uzrokuj osećaj svraba,“ objašnjava dr. Yosipovitch.
Alergije koje su gore nego inače
U eksperimentu iz 2008. istraživači sa Državnog univerziteta Ohaja i njegovog Medicinskog koledža su otkrili da oni koji pate od alergija imaju daleko više simptoma istih pošto se podvrgnu testovima koji indukuju anksioznost, u poređenju sa momentom u kome su iste osobe obavljale neki drugih zadatak koji nije bio toliko stresan po njih.
Hormoni stresa stimulišu proizvodnju IgE antitela u krvi koja su pokretači alergijskih reakcija, kaže istraživač i autorka studije profesorka Janice Kiecolt-Glaser.
Bol u stomaku
Anksioznost i stres mogu biti uzrok stomačnih grčeva, kao i glavobolja, bolova u leđima i insomnije.
Jedno istraživanje nad 1953 muškaraca i žena je utvrdilo da oni koji se suočavaju sa najvećom količnom stresa imaju čak do tri puta veće šanse za pojavu bolova u abdomenu nego drugi učesnici koji vode opušteniji život.
Tačna povezanost i dalje nije najjasnija, ali teorija do koje se došlo počiva na tome da mozak i creva dele zajedničke nervne puteve; kada Vam um odreaguje na stres i Vaša creva registruju taj isti signal.
Zbog ove veze, obuka u borbi sa stresom od strane kliničkog psihologa, pomoću meditacije ili čak i treninga, Vam zapravo može pomoći da se rešite i stomačnih tegoba.
Međutim, ukoliko imate vrlo česte tegobe sa stomakom, posetite lekara da biste isključili i druga stanja kao što su alergije na hranu, laktozna intolerancija, sindrom nadraženog creva ili čak i čirevi želudca ili dvanaestopalačnog creva.
