Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

8 načina da bolje rasporedite vreme tokom dana

Fali li Vam nekoliko sati više svakog dana kako biste sve postigli? Toliko novih prilika, toliko novih avantura koje Vas čekaju. Ali problem je u tome da Vam često fali vremena da uradite ono što želite, pa proleće obično proleti isuviše brzo.

Pročitajte ovih 8 saveta i uspećete da nađete nekoliko sati više u svakom danu.

Uložite vreme u stvari koje daju najviše rezultata

A pod „najviše rezultata“ mislimo na najveći prihod, najveću sreću, najveće zadovoljstvo ili šta god drugo što će Vaš život ovog proleća učiniti lakšim. Jednostavna (i tužna istina) života je da najveći deo vremena bude utrošen na obavljanje stvari koje zapravo imaju vrlo malo uticaja na kvalitet naših života i živote onih koji su nam bitni.

Pa, vreme je za promene ovog proleća – uložite vreme u stvari koje su zaista bitne, šta god one bile (one su različite za svakoga od nas).

Razmislite pa delujte

Ne biste verovali koliko vremena bude potrošeno svakog trenutka na svakom mogućem mestu ovog sveta od strane ljudi koji deluju bez prethodnog razmišljanja. Naravno, ukoliko želite prvo da malo promislite, morate uložiti malo vremena – ali na kraju ćete uštedeti vreme čineći stvari efikasnije, pa će Vam se to isplatiti.

Još jedna stvar o razmišljanju, a zatim o delovanju je i planiranje – planirajte aktivnosti tokom dana (nedelja) unapred i mnogo efikasnije ćete iskoristiti vreme koje Vam je na raspolaganju.

Podelite vrlo zahtevne zadatke na manje delove

Razmišljate o osvežavanju doma tako što ćete ga temeljito pospremiti? I koliko dugo se već spremate na to, ali zapravo ništa korisno niste uradili? Ne brinite, isto se dešava skoro svima – zadatak je jednostavno prevelik, pa imate problem sa odlučivanjem odakle uopšte i početi.

Rešenje je jednostavno – podelite zadatke na manje, podnošljive delove i tako ćete izgubiti mnogo manje vremena misleći o ono što morate ili želite da uradite …

Svedite smetnje na minimum

Sati i sati svake nedelje Vašeg života bivaju izgubljeni, jer se uobičajeni poslovi često odlažu zbog nekih razloga. Radite domaći zadatak ispred TV-a? Loša ideja! Prvo obavite zadatak, a potom provedite ispred TV-a koliko vremena želite. Pričate preko telefona dok kuvate ručak? Šansa da nešto zagori ili da nešto uprskate na bilo koji drugi način postaje daleko veća kada Vam je pažnja podeljena, a ako nešto pogrešite, moraćete da krenete ispočetka …

Završite što započnete

Ako radite nešto polovično to će Vas skoro uvek koštati više vremena na kraju, jer je nepisano pravilo da često budete sprečeni iz različitih razloga da obavite ono što ste naumili.

Jedini način da se ovo svede na neki minimum je postavljanje jasnih ciljeva i da budete istrajni. Završite ono što počnete, jer to donosi veliku nagradu – efikasnost i posledično i mnogo više vremena da radite ono što zaista želite.

Kada ste pod stresom ili ste umorni, okrenite se lakšim zadacima

Brojna istraživanja su dokazala da obavljanje nekog zahtevnijeg posla kada ste pod stresom ili kada ste umorni zahteva i mnogo više vremena. Sa time na umu, lako je razumeti da je ponekad bolje napustiti kreativan posao, fizički naporan rad ili posao koji zahteva vođenja računa o detaljima za neki period kada ste odmorni i bistrog uma.

A šta raditi kada smo umorni ili pod stresom? Bacite se na lakše zadatke kao što su pranje veša, brisanje prašine ili jednostavno pođite u šetnju.

Rasporedite posao

Iznenadili biste se kada biste znali koliku količinu posla svako od Vas obavi, a koji bi mogao da se rasporedi na druge ljude – kako kod kuće tako i na poslu. Napravite dogovor sa ukućanima ili kolegama na poslu da podelite teret sa njima i ubrzo biste trebali da imate sat ili dva više svakog dana kako biste se usredsredili na stvari koje zaista zahtevaju Vašu punu pažnju.

Kada zapnete, jednostavno ne radite ništa

Ovo se dešava i najboljima – ponekad se zadatak ispostavi kao vrlo težak ili toliko odbojan da ne možete da ga sprovedete do kraja. U tim slučajevima, ponekad bi najbolje bilo ne raditi ništa, odmoriti se i vratiti zadatku kada se okrepite.

Na ovaj način ćete izbeći situacije u kojima zurite u prazan ekran umornim očima ili u kojima nervozno tumarate po sobi, opsednuti onim što biste stvarno trebali da radite (ali zapravo ne radeći ništa od važnosti).