8 mitova o hrani u koje verovatno verujete

1. Ćuretina zapravo ne uzrokuje pospanost

Ćuretina od koje Vam se spava je jedan mit koji se neprekidno ponavlja kada dođe sezona praznika – i naročito kada je vreme Dana zahvalnosti u SAD-u. Svojstvo ćuretine da indukuje pospanost je čak pominjano i u epizodi Sajnfelda. Ali sam mit ne podleže naučnim merilima.

Ćuretina sadrži amino kiselinu triptofan, gradivnu jedinicu hormona serotonina i melatonina koji regulišu san. A triptofan dokazano pomaže u slučaju nesanice.

Ali nivo triptofana u ćuretini nije dovoljno visok da bi izazvao taj efekat i uporediv je sa nivoima u drugim mesima. U svojoj knjizi Don’t Swallow Your Gum (Penguin, iz 2009.), doktorke Aaron Carroll i Dr Rachel Vreeman pišu:

„Količina triptofana u jednoj porciji od 120 grama ćuretine (350 miligrama) je takođe niži od količine koja obično uzrokuje pospanost. Preporuka za triptofanske suplemente ishrani koji će Vam pomoći da zaspite su oko 500 do 1000 miligrama.“

2. Takozvana hrana za utehu nije to što čini da se osećate bolje

Posle napornog dana ili raskida često se okrećemo hrani zarad utehe. Ali prema skorašnjem istraživanju žurnala Health Psychology, vreme je to što čini da se ljudi osećaju bolje – a ne hrana za utehu (tzv. comfort food).

Stotinu ljudi je gledalo 20-minutni film koji je osmišljen tako da ih rastuži i razljuti. Grupa koja je jela svoj posebno odabrani obrok od hrane za utehu posle njega jeste pokazala značajno poboljšanje svog raspoloženja, ali ništa veće od grupa koje su jele druge vrste hrane ili nisu ništa jele. Iz ove studije autori zaključuju: „Ne treba Vam hrana za utehu da biste se osećali bolje; um će učiniti ono što zna sam po sebi ukoliko mu date vremena.“

Međutim, ako se odlučite da kuvate i da pojedete porciju makarona sa sirom koja je dovoljna za celu porodicu, to je samo Vaša stvar.

3. Žvakaćoj gumi nije neophodno sedam godina da bi izašla iz Vas ukoliko je slučajno progutate

Gastroenterolog Roger Liddle sa Duke University School of Medicine je izjavio za Scientific American: „Ništa se ne zadržava toliko dugo, osim ako nije toliko veliko da ne može da izađe iz želuca ili je ostalo zarobljeno na nivou creva.“

Većina toga što čini žvakaću gumu je nesvarivo. Neke komponente, kao što su zaslađivači, će se razložiti, a ostatak žvake će proći kroz Vas poprilično nepromenjeno.

4. Celer nema negativne kalorije

Neke namirnice – naročito celer – su hvaljene kao namirnice koje imaju „negativne kalorije“ , što znači da Vašem telu navodno treba više kalorija da bi ga svarilo nego što će dobiti iz njega kao namirnice.

Pa hajde da pogledamo brojke: Veliki štapić celera ima oko 10 kalorija, ali Dr Tim Garvey koji je šef katedre za nutritivne nauke na University of Alabama, u Birmingamu, SAD, kaže za BBC da Vam je potrebno svega oko 2 kalorije da biste ga svarili. „U stvarnosti ne postoje namirnice sa negativnim kalorijama,“ kaže on.

5. Većina vegeterijanaca sa lakoćom dolazi do dovoljne količine proteina

Jedno od prvih pitanja koje ljudi postavljaju nekome za koga saznaju da je vegeterijanac jeste kako dolazi do dovoljne količine proteina ukoliko ne jede meso.

Prema Centre for Disease Control and Prevention SAD-a prosečnoj ženi je potrebno oko 46 g proteina na dan i muškarcu oko 56 g. Većina Amerikanaca konzumira više od potrebne količine i postoji i dovoljno proteinskih izvora koji su naklonjeni vegeterijanskoj ishrani.

Takođe ne morate kombinovati biljnu hranu u jednom obroku kako biste dobili „kompletne“ proteine – samo vodite računa da se tokom dana raznovrsno hranite. „Istraživanja ukazuju da asortiman biljnih namirnica koji se pojede tokom dana može da obezbedi esencijalne amino kiseline,“ kaže Journal of the American Dietetic Association.

6. Mlečni proizvodi nisu najbolja stvar za Vaše kosti

Veliki broj ljudi smatra da je mleko neophodno za zdrave kosti. I dok jeste istina da morate unositi dovoljno kalcijuma kako biste pomogli sebi u prevenciji osteoporoze, pijenje mleka nije jedini način da to i uradite. Zapravo, kelj ima nešto više kalcijuma od neobranog mleka, a spanać ne zaostaje mnogo. Uopšteno, listasto povrće, tofu i sušeno voće su sjajni nemlečni izvori kalcijuma.

Ali sam kalcijum nije dovoljan. Potreban Vam je vitamin D takođe, da bi Vam pomogao da apsorbujete kalcijum – ili iz ishrane ili iz Vašeg izlaganja suncu.

A da biste stvarno bili sigurni da su Vam kosti zdrave, redovno vežbanje je važno koliko i ishrana. „Vežbe uz opterećenje i sa otporom su naročito bitne za poboljšavanje gustine kostiju i pomažu u prevenciji osteoporoze,“ kaže National Health Service SAD-a.

7. Šećer ne čini decu hiperaktivnom

Postoji mnogo razloga zbog koji bi trebalo ograničiti unos šećera deci, ali ispada da jedan od često pominjanih razloga – da suviše šećera čini da deca budu hiperaktivna – zapravo nema osnova. Sprovedeno je makar 12 dvostruko slepih, nasumičnih kontrolnih studija koje su testirale kako deca reaguju na različite nivoe šećera u njihovoj ishrani. Nijedna od njih nije našla vezu između šećera i hiperaktivnosti: naučnici nisu uspeli da pronađu razlike u ponašanju između dece koja su jela šećer i one koja nisu.

U drugom eksperimentu, naučnici su našli pak da su roditelji ukoliko su mislili da je njihovom detetu dato piće sa šećerom ocenjivali ponašanje svog deteta kao hiperaktivnije, čak i onda kada to piće nije sadržalo šećer.

8. Alkohol se ne izgubi u potpunosti tokom kuvanja

Ljudi obično ne misle na alkohol koji se nalazi u hrani, misleći da sav ispari tokom samog procesa pripreme. Ali, prema Journal of the American Dietetic Association, „Kuvanje uvek rezultira smanjenjem, ali ne i potpunim gubitkom alkohola.“

Istraživanje objavljeno 1992. je testiralo recepte i utvrdilo da su sadržavali između 4 i 85% alkoholnog sadržaja posle kuvanja. Recepti koji su ispitani su uključivali sve od Brandy Alexander pie (od koje se očekuje da zadrži najviše alkohola) do živinskog pečenja koje se dugo krčkalo.