Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

5 mitova o starenju

Manje sna, manje energije, manjkavost libida, neki su od najčešćih zdravstvenih problema koje obično smatramo podrazumevajućim stanjima kako starimo. Međutim, čak i Vaš stav i Vaše misli mogu imati veliki uticaj na zdravlje. 

Istraživanja sugerišu kako starije osobe koje određenje zdravstvene probleme smatraju nezaobilaznim imaju i više istih, uključujući i lošije pamćenje i duži oporavak posle bolesti.

Razotkrivamo pet učestalih mitova u vezi sa starenjem i dajemo Vam savete u vezi sa koracima koje možete preduzeti da biste ih izbegli i prevazišli.

Spavaćete mnogo lošije

Obrazac spavanje se menja kako postajemo stariji. „Treba nam duže vremena da zaspimo i češće se budimo nego mlađe osobe,“ kaže Radž Dasgupta, lekar, specijalista za san pri Univerzitetu Južna Kalifornija iz Los Anđelesa. Takođe, tu je i manja količina delta – ili sporo-talasnog – sna. Taj dublji nivo sna Vam pomaže da se memorija organizuje. I bez dovoljno sna ćete se osećati umornije, razdražljivije i zaboravniji ćete biti tokom dana.

Ali mnogi problemi sa snom koji su česti među odraslima proizilaze iz drugih problema. Napomenimo samo lekove koji se koriste za zdravstvene probleme koji nisu u vezi sa spavanjem. Na primer, diuretici koji se daju za snižavanje krvnog pritiska ili za lečenje srčane disfunkcije mogu biti uzrok Vašeg često buđenja tokom noći kako biste posetili kupatilo.

Šta biste trebali da uradite: Prvo, upitajte se da li Vam smeta promena Vašeg obrasca spavanja. „Ukoliko ne utiče na kvalitet Vašeg života, to nije problem koji treba rešiti,“ iznosi Dasgupta.

Ukoliko nedostatak sna negativno utiče na Vas, pitajte svog lekara da li neki od lekova koje pijete ili neki drugi problem u osnovi možda utiču na Vaš san.
Ukoliko se te mogućnosti isključe, imajte u vidu kognitivnu bihejvioralnu terapiju. Koja je bolja nego lekovi za spavanje, kažu istraživanja.

Psiholog Vam može pomoći da vežbate dobre navike za spavanje, kao što su buđenje i odlazak u krevet u isto vreme dana. Takav vid kratkotrajnog savetovanja često zahteva nekoliko jednosatnih poseta. „U početku može biti teško držati se toga,“ kaže Dasgupta, „ali ukoliko uspete, stvarno ćete uvideti koristi.“

Izbegavajte pilule za spavanje. Skoro jedna trećina odraslih osoba ima prepisane ove lekove, ali oni pomažu ljudima samo da ostanu u stanju sna nekoliko minuta duže po noći, pokazuje istraživanje Consumer Reports Best Buy Drugs-a.

A lekovi nose i rizike kao što su omamljenost sledećeg dana, konfuznost i problemi sa memorijom, naročito kod starijih ljudi, koji su osetljiviji na neželjena dejstva od mlađih osoba.

Postajete slabašni

Oko jedne trećine ljudi starijih od 65 godina svake godine padne, prema epidemiološkim istraživanjima Center for Disease Control and Prevention. Ovo je posledica prirodnog smanjenja cirkulacije krvi kroz mali mozak – u kome se nalazi centar za ravnotežu – kao i u unutrašnje uho i promena vezanih za vid što sve čini težim pravilnu orijentaciju osobe, kaže Meri Tineti, lekarka i upravnica gerijatrije pri Medicinskom fakultetu Jejl u Nju Hejvenu. Takvi padovi su često pogoršani sa stanjima kao što su artritisi ili nutritivni nedosaci koji mogu voditi oštećenju nerava u stopalima.

Šta biste trebali da uradite: Proverite svoju ravnotežu i snagu. „Svim svojim pacijentima naglašavam da bi čak i sa 75 godina trebali biti sposobni da ustanu iz stolice ne koristeći se rukama, prošetati po sobi, brzo se okrenuti i sesti bez bilo kakve vrste nestabilnosti,“ kaže Tinetijeva.

Ukoliko ne možete posetite svog lekara, koji će potražiti stanja koja su uzrok negativnim promenama ravnoteže (nedostatak vitamina B12, usporen srčani rad ili katarakta, na primer). On Vas takođe može uputiti i fizioterapeutu, koji će Vas podučiti vežbama koje jačaju mišiće i poboljšavaju balans.

Pazite se lekova za pritisak. Oni ponekad smanjuju krvni pritisak i previše, te uzrokuju vrtoglavice kada se uspravite i povećavaju rizik od padova, naročito kada počinjete da ih uzimate ili ste povećali dozu.

Jedno od istraživanja iz maja 2016. sprovedeno nad 90 127 odraslih osoba je utvrdilo da rizik raste za 36 procenata u korist ozbiljnijih padova tokom prvih 15 dana po otpočinjanju terapije za snižavanje krvnog pritiska.

Ukoliko smatrate da lek koji koristite možda negativno utiče na Vas, upitajte lekara da Vam proveri ortostatski pritisak, što predstavalja uporedbu između pritiska kada ležite i pritiska kada stojite. Ukoliko taj test pokaže problem, popričajte sa njime o smanjenju doze ili o mogućnosti potpunog izbacivanja leka iz upotrebe.

Seks Vas više neće zanimati

Kod žena, nivo estrogena i testosterona opada već sa menopauzom, što smanjuje seksualne potrebe, a sam seks može postati neprijatan. Mnogi stariji muškarci sličnih godina, pa i užem smislu reči stari, imaju prilično jak libido, ali imaju probleme sa erekcijom zbog nešto lošijeg krvotoka u polnom organu što je rezultat začepljenja arterija koja su proizašla iz stanja kao što su visoki holesterol i povišeni krvni pritisak.

Uprkos tim promenama, „kako ljudi žive duže, zdravije živote, imaju i ista očekivanja kao i u mlađim godinama, što podrazumeva i seksualnost,“ kaže Mark Agronin, lekar i medicinski direktor mentalnih i kliničkih istraživanja u Majamiju pri Jewish Health Systems.

Šta biste trebali da uradite: Ukoliko ste nezadovoljni sa svojim seksualnim životom (a to nije svako sa iščezlim interesovanjem za seks), popričajte sa lekarom. On će potražiti stanja kao što su dijabetes koji može uticati na seksualno uzbuđenje. Takođe bi trebalo proveriti i poremećaje raspoloženja, jer čak i 90 procenata ljudi sa netretiranim depresijama ima i smanjen libido.

Pazite se lekova. „Čak i među starijima, psihološki problemi poput lošeg odnosa predstavljaju često osnovu za probleme u seksu i nijedan lek to ne može popraviti,“ kaže Agronin.
Sve većem broju muškaraca pa čak i nekim ženama se prepisuje testosteron, ali uzimanje suplementarnih doza nije magični lek. Doveden je u vezu sa povećanjem rizika za srčane bolesti kod muškaraca, na primer, a tu je i mogućnost za rak dojke kod žena.

Lekovi koji se prepisuju za erektilnu disfunkciju, uključujući i sildenafil (Viagru) i tadalafil (Cialis), mogu pomoći nekim muškarcima. Ali takođe mogu biti uzrok i sporednih efekata kao što su vrtoglavica, glavobolje, zamućenje vida pa sa njima treba biti oprezan. Food and Drug Administration iz SAD-a je odobrila lek znan kao flibanserin (Addyi) 2015. za povećavanje libida kod žena, ali istraživanja pokazuju da nije jako efikasan.

Konfuznost i gubitak pamćenja su norma

„U sklopu takozvanog ’normalnog’ starenja, Vaš um zaista malo usporava,“ kaže Ronald Petersen, lekar neurolog u Mayo klinici iz Ročestera u Minesoti. Moždane neurohemikalije se vremenom menjaju, kaže on, što objašnjava manje ispade, kao što su zaboravljanje ključeva ili imena nekog od prijatelja na nekom susretu.

Ali svega negde do 20 procenata ljudi doživljava nešto ozbiljnije probleme u vezi sa mišljenjem ili memorijom, pokazuju istraživanja. A čak i to ponekad može biti usporeno. „Starenje mozga nije pasivno – možete mnogo toga uraditi da usporite proces,“ kaže Geri Smol, lekar i upravnik UCLA Longevity Centre-a.

Šta biste trebali da uradite: Posetite lekara i prekontrolišite krvni pritisak, vrednost holesterola, šećer u krvi, da li ste gojazni, imate sleep apneu ili depresivni... Sve to  može biti uzrok i poremećaja kognitivnih funkcija – i da li imate problema sa sluhom i vidom. Ukoliko se naprežete da biste videli ili čuli, mozak se ne može skoncentrisati na upis sećanja, kaže Smol.

Pazite se: Antihistaminici kao što je difenhdiramin (Benadryl Allergy, Nytol, Sominex i drugi), anksiolitici kao što je diazepam (Valium i drugi), i antidepresivi kao što je amitriptilin. Svi oni su dovedeni u vezu sa kognitivnim problemima i demencijom. amitriptyline.

Bićete usamljeniji i depresivni

Odrasli pa ni stariji ljudi nemaju veću šansu za obolevanje od depresije od mlađih ljudi, kaže Robert Roka, lekar i predsedavajući Savetom američkog psihijatrijskog udruženja za gerijatrijsku psihijatriju.

A kada postanu depresivni, „obično to proizilazi iz gubitka koji se vezuje za to što se stari,“ objašnjava Roka. „Gube voljene osobe ili prijatelje, gube svoj identitet jer se penzionišu, njihova fizička spremnost je lošija i ne mogu da obavljaju toliko mnogo aktivnosti kao nekada.“

Šta biste trebali da uradite: Posavetujte se sa lekarom i proverite da li ste možda depresivni. To se može uraditi i jednostavnim kvizom koji će pokriti pitanja na temu gubitka apetita i poteškoća sa spavanjem.

Ukoliko ste umereno depresivni, povećavanje fizičkih i socijalnih aktivnosti Vam može pomoći, kaže Roka. Sledeći korak bi mogla biti terapija – da li kognitivno bihejvioralna ili interpersonalna psihoterapija – ili, ako depresija ne popušta, lekovima.

Pazite se: Lekovi protiv anksioznosti. Neki lekari ih prepisuju kako bi se lečila depresija, ali ovo je grupa lekova, poznatih benzodijazepina, koja nije podobna za tu svrhu. Ti lekovi takođe nose i iste rizike kao i pilule za spavanje kada su u pitanju odrasle i naročito starije osobe i mogu stvoriti i zavisnost.