Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

4 taktike za učenje koje poboljšavaju uspeh na poslu i u školi

Naučite da učite … To je zanimljiv koncept, ne? Pa, zapravo to je čitava nauka, jer je osnov za bilo koji posao, školu ili uspeh u životu. Postoje hiljade strategija koje Vas i Vašu decu mogu naučiti kako da učite, ali smo mi odabrali 4 osnovne koje bi trebale biti korisne i praktične za svakoga

#1: Upoznajte sebe

Evo o čemu se radi – svi smo različiti, pa ima smisla da takođe i učimo stvari na različite načine, ne? Naravno. Mnogo stvari nas određuje u našem načinu učenja, ali uopšteno, sa obzirom na metode učenja, možemo biti podeljeni na 3 osnovne grupe: vizuelne tipove, slušne tipove i taktilne tipove osoba. Pa šta je onda najbolji način za Vas (ili Vašu decu) da učite?

Vizuelni tip

Oni koji uče vidom su oni koji najviše dobijaju za uzvrat videvši stvari koje moraju naučiti. Setite se samo radnih svezaka, beleški sa predavanja, dijagrama, skica, mapa uma i sličnih pomagala ukoliko preferirate vizuelni tip učenja.

Slušni tip

Oni koji su slušni tip su i oni koji često sede napred u učionicama ili u salama za sastanke, jer imaju dobro audio pamćenje i dosta znanja mogu usvojiti slušanjem. Oni takođe poboljšavaju svoju proces učenja pričajući o svom znanju drugima ili slušajući muziku dok uče.

Taktilni tip

Znan i kao kinestetički tip, reč je o osobama kojima je potrebno da se nešto dešava dok uče. Ukoliko nalazite da su Vam „uobičajene metode“ učenja dosadne, trebalo bi da probate da uključite kompjutere u Vaš proces učenja, da lepite beleške duž celog radnog prostora ili da šetate ili vežbate dok učite (bez ozbiljnijeg kretanja, naravno!). Strategija za učenje

#2: Partner u zločinu

Učenje je daleko lakše kada se odvija u grupama (pa nije li zato slučaj da nas većina ide u školu ili na posao gde imamo zajedničke projekte sa drugima?), te biste trebali naći svog partnera u ovom zločinu (ili za Vašu decu) zajedničkog učenja.

Prednosti grupnog učenja

Pre svega, daleko je zabavnije nego da učite sami, jer unosi određenu motivacionu dinamiku u proces. Kao drugo, moguće je podeliti jače strane jedne osobe sa drugom i tako prebroditi sopstvene slabosti uz pomoć druge osobe, što učenje olakšava i čini efikasnijim. Treće, pomažu u sprečavanju odugovlačenja. Koliko puta ste zatekli sebe (ili svoju decu) kako radite bilo šta osim da učite kada biste trebali (ili ona) da učite? Šansa da više ljudi bude smetnuto sa zadatka od strane nečeg drugog u određenom trenutku je daleko manja … Strategija za učenje

#3: Organizujte svoje učenje do najsitnijeg detalja

Ova strategija će možda zahtevati malo dodatnog vremena, ali ako se jednostavno ne možete posvetiti ozbiljno učenju, mogla bi biti najbolje rešenje. Počinjete sa kratkim pregledom svega što treba da naučite, delite to na manje delove i svaku zasebnu sesiju učenja planirate do detalja.

Šta, gde, koliko dugo i zašto je bitno

To su osnovna pitanja na koja bi trebalo naći odgovore glede svakog zasebnog dela materije koju učite. Na primer, morate da isplanirate da ćete naučiti prva 2 paragrafa određenog materijala tokom ponedeljka popodne između 4 i 7 sati u nekom tihom kutku Vaše omiljene biblioteke i pošto završite nagradićete se gledanjem filma tokom ostatka večeri. Zapišite sve ove pojedinosti makar dan pre kako biste bili sigurni da ćete ih se pridržavati.. Strategija za učenje

#4: Ponavljajte ono što pročitate/vidite/čujete iznova i iznova

To je ono što zapravo učenje jeste – ponavljanje neke nove informacije sve dok se dobrano ne ureže u sećanje. Ponavljanje je od ključnog značaja za dve vremenske dimenzije – kratkoročno i dugoročno.

Kratkoročno ponavljanje

To je ponavljanje odmah pošto ste nešto pročitali, videli ili čuli. Na primer, pročitali ste parafrag iz udžbenika, potom ga zatvarate i ponavljate za sebe (ili zapisujete) pročitano.

Dugoročno ponavljanje

Dugoročno ponavljanje primarno služi kao osvežavanje sećanja o određenom znanju i obavlja se periodično tokom dužeg vremenskog perioda. Na primer, spremate neki veliki ispit i uspešno ste prešli nego zahtevno poglavlje određenog materijala. Ali da li ćete ga se i dalje sutra sećati, kada „opteretite“ svoj um sa dodatnim znanjem? Vrlo verovatno, ne – osim ako ne odvojite vreme da se prisetite onoga što ste naučili.